Надмудривање

Ведрана Кулага Симић

Изборни закон БиХ козметички је мијењан двадесетак пута, а готово исто толико година трају надмудривања политичара о томе како доћи до нове измјене, која би требало да задовољи конститутивне народе и да избрише дискриминацију оних из реда осталих у изборном законодавству.

Ово питање посебно долази до изражаја у годинама у којима нема избора у БиХ, као што је и ова, и сваки пут изнова стари знанци сједају за исти сто и стављају на њега мање-више исте приједлоге, само другачије упаковане, за које сами унапријед знају да неће добити подршку. И то траје годинама и то сви знају. И они који их пишу и они којима ти приједлози стижу на адресе.

Измјена домаћег изборног законодавства је неизбјежна обавеза. И јасно је да ће доћи дан када више изговори ни пробни балони, који се испуштају свако мало, неће “пити воде”. И зато је боље да домаћи лидери и они који су стали раме уз раме са њима престану да приједлозима, који су унапријед осуђени на пропаст, троше драгоцјено вријеме свих, а понајвише бирача и грађана, који и даље вјерују да се овдје може нешто промијенити набоље.

Због чега потреба да се свако мало излази у јавност са приједлозима којима је једини циљ потпиривање оних других и изазивање негативних реакција које саме партнере, спојене игром судбине, удаљавају од истог стола? Или је то циљ - да се стално одржавају тензије на највишем могућем нивоу и да се тако чувају позиције, док се, онда, свјесно, с друге стране, варају бирачи и сви остали.

Домаће изборно законодавство и није тако лоше, када се ствари посматрају са техничког аспекта. Може се и треба разговарати о увођењу скенера или неких других нових технологија у изборни процес, али је, као и у политици, потребно више пажње у овом моменту посветити одговорности у редовима изборне администрације и санкционисати све покушаје превара. Могуће је и треба отворено разговарати и о другим промјенама, од скраћивања рокова до начина гласања у иностранству и тако даље, али је сва суштина у томе да се лидери договоре како промијенити и спровести у дјело крупна питања која дуже од деценију и по чекају одговоре, а да при томе нико од њих не тражи више од онога на шта има право, те не тјера воду на своју воденицу. 

Права конститутивних народа у овој и оваквој земљи се морају поштовати. Са или без нових изборних правила. Сваки народ мора имати легитимне представнике, а њихова дужност је да, путем дијалога и компромиса, а без ископавања ратних сјекира, отворено причају о проблемима, заједнички раде на побољшању имиџа и услова живота под овим дијелом неба.  

Крајње је вријеме да престану игре те врсте, и то не само на пољу Изборног закона, него и на свим осталим, јер се многи предуго играју док ситуација у стварном животу у оваквој БиХ тражи да озбиљност и одговорност буду на највишем могућем нивоу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана