Нада за повратак
Постоји милион мјеста на овој планети гдје би човјек могао да живи, али само је један завичај који нас вуче колико год да смо далеко од њега. То потврђују и малобројни повратници у сребреничко село Ратковиће, који су спремни да се зарад мало завичајног неба одрекну лагодног живота у граду и изнова почну живот на ратом опустошеним огњиштима.
Чекали су мјештани двије деценије да се промијени власт у Сребреници и да на чело ове општине дође неко ко им неће пребројавати крвна зрнца и ко ће разумјети да сви подједнако, Срби и Бошњаци, имају право да се врате и да имају право на помоћ локалне заједнице, која им је до сада ускраћивана.
У Ратковићима је до рата било око 60 српских домаћинстава. Данас их има само три. Годинама су обијали прагове општине тражећи оно што им је припадало, али ништа нису добили, јер је избором начелника из реда Бошњака настављено етничко чишћење простора на којима су вијековима живјели Срби. Милионске донације упућиване су само у бошњачка села. Кумовали су оваквој срамотној расподјели и међународне организације.
Садашњи начелник Младен Грујичић одлучан је да исправи грешке које су његови претходници чинили у многим областима живота у Сребреници. Својим недавним одласком у Ратковиће вратио је повјерење мјештанима у локалну власт. Обећао је да ће им помоћи и већ се ангажовао да обезбиједи пољопривредну машину да би могли живјети од свог рада. И пут до села ће, каже, бити изграђен да би се у Ратковиће могли вратити сви који то желе. Срби из овог села не траже много. Разумијевање челника општине и помоћ коју су спремни да им пруже. То је довољно да се отворе врата повратку, која су заблиндирали Шефкет Хафизовић, Абдурахман Малкић и Ћамил Дураковић. Малкић, можда највише, јер је апсолутистички владао Сребреницом и управљао донацијама у два мандата заборављајући при томе комшије из Ратковића, с којима је живио "у слози". Изградио је пут до свог родног села Познановићи, а комшијама Србима оставио у аманет излокани пут којим се нису могли вратити на своја имања.
Да је правда спора, али достижна потврђује тренутна ситуација у Сребреници. Овдје од краја 2016. године нема мјеста за дискриминацију, јер се становници ове општине подједнако третирају. Свима је потребан пут, струја, обновљене куће, радна мјеста... Та правичност даје наду да ће се убрзати повратак у ратом опустошена српска села око Сребренице и да ће се вратити Срби који су силом расељени по свијету и који су деценију и по сањали завичај и топли дом у њему.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
