На путу
Европски пут БиХ је годинама на дневном реду сједница, како домаћих тако и институција ЕУ, али поход ка том циљу, односно пуноправном чланству махом је ишао по принципу један напријед, два назад. Или чак и више корака уназад, а ниједан напријед.
Споразум о стабилизацији и придруживању на снази је већ готово деценију и по, али упркос прегршту обећања и покојем конкретном потезу у БиХ још није ништа јасно када је у питању њена европска будућност, за коју су се до прије неки дан сви залагали. Али начисто нису ни у ЕУ и то не само када је у питању ова земља већ и остале земље западног Балкана које су на некој од етапа са циљем придруживања европској породици.
Јасни задаци постављени су пред БиХ у старту и сви су знали да ће их, како се буде даље одмицало на том фамозном путу ка чланству, бити све више и више. Доказа за ту европску политику има широм региона у земљама које су већ чланице ЕУ или теже ка томе, “бјежећи” БиХ која никако не успијева да ухвати корак са комшијама.
Први озбиљнији списак обавеза домаћим представницима стигао је крајем маја 2019. године када је Брисел издао мишљење о захтјеву БиХ за чланство у Европској унији, а након што су на ту европску адресу упућени одговори на достављена питања из којих се јасно види или у неким областима назире какво је тренутно стање на терену.
То тадашње својеврсно зелено свјетло из Брисела дало је вјетар у леђа БиХ, али опет и озбиљну дозу опрезности у процјенама када би коначно могла и ова земља добити статус кандидата за чланство. Разлог за то “лежи” у свим оним различитим погледима на будућност БиХ, а најмање их је три јер су се на тој листи задатака које надлежни треба да испуне како би шефови у ЕУ могли да оцијене да је то довољно или не, нашла питања о којима годинама нема сагласности и која су милион пута успјела додатно да одгурну домаће лидере од преговарачког стола.
Међутим, како је руско-украјински сукоб “промијешао” карте на глобалном нивоу, а посебно потресао стари континент, прича о ширењу ЕУ избила је у први план и све се више прича о томе како земље, попут управо Украјине и ових са брдовитог Балкана, треба што прије прихватити и помоћи им да убрзају, како би се што прије нашле у пуном, чврстом загрљају ЕУ.
И свима је сада јасно да такве поруке сада експресно стижу јер је интерес ЕУ како би заштитила себе у геополитичким играријама које су започете, а за које нико са сигурношћу не може у овом моменту да прогнозира како ће на њих бити стављена тачка. Поготово не како ће свијет изгледати послије тог датума. БиХ прво мора да среди своје двориште. И то на првом мјесту због себе и оних који вјерују да је могуће живот наставити на огњиштима, а тек онда због Брисела, Стразбура и осталих који ће само испостављати нове захтјеве.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
