На корак од колапса

 Да ће више људи страдати од депресије, високог притиска и срчаног удара, када након пандемије западну у егзистенцијалне проблеме, упозоравају, додуше још прилично стидљиво, свјетски стручњаци. Сузбијање вируса је приоритет, о посљедицама по ментално здравље становништва и економију биће времена касније. Или, пак, неће.

Процес је то који мора да иде паралелно. И отуда је важно да здравствени систем остане колико-толико стабилан, јер ако ту пукне, никакве економске мјере које су у припреми неће превише помоћи. Република Српска је, похвалиће се званичници ових дана, спремно ушла у борбу против короне и, заиста, стање на терену то у једној мјери потврђује. Прије свега, народ је некако неочекивано показао солидну дозу одговорности па у Бањалуци и другим срединама све мање видимо фотографије пуних излетишта и шеталишта. Истина, Бањалука сада повремено изгледа прилично сабласно, али то је цијена коју су њени грађани дефинитивно одлучили да плате. Окружење, међутим, Сарајево и Београд прије свих, понаша се тако да ће направити проблем не само ФБиХ и Србији, него цијелом региону јер узалуд је ефикасна борба против вируса на једној мањој територији ако околина то не прати, него чак ради супротно.

Пандемија вируса, изолације и полицијски часови, уз обилату помоћ друштвених мрежа, избациле су на површину, осим оне редовне духовитости и хуманитарног рада, и неке накарадне појаве које би можда остале скривене да нам се није десила овако апокалиптична ситуација. Истина, има и оних који се понашају као да ово није њихова криза, док су до сада веома ужурбано и енергично помагали мигранте, разне обесправљене групе у земљи. Када се цијели народ, или народи, нашао у проблему, напрасно су морали да тетки однесу лијек. Али нису они толики проблем колико површни и неуки свијет на друштвеним мрежама који својим непознавањем материје, од епидемиолошке до уставно-правне, пријети да толико огади јавни простор да ће, ако ово потраје, а нажалост, могло би, многи из ове кризе изаћи конфузни и што је драматично горе, незаинтересовани за све аномалије које су испливале на површину.

Није вријеме за детаљнија образложења, али пандемија је показала да је БиХ потпуно нефункционална као јединствена земља, како у оном фолклорно-националном оквиру, тако и у смислу уставно-правног уређења. Јусуф Нуркић и други Суљагићи само су мали зупчаник у тој машини. И док они вербално онанишу по мрежама, здравствени систем ФБиХ је на корак од потпуног колапса, разапет између кантонално-ентитетске подјеле власти и неспособних кадрова.

Када се из бањалучког угла сагледа тај хаос у Мостару или Сарајеву, човјеку дође да, чак и ако је политички насађен против актуелне владајуће гарнитуре у Српској, куца у дрво. Уз тихе молбе да све не ескалира.

И ту је потребно стати. Како смо склони аномалијама, још више смо склони идеализирању и претјеривању у похвалама на рачун оних који не раде ништа друго него свој посао. А биће времена за похвале. Само да ово прегурамо.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.