На Балкану ништа ново

Учесталост изговарања ове реченице протеклих 20 година може се поредити са матрицом двогодишњака који дозива мајку, што је отприлике 100 пута у минуту. 

А на истом том Балкану безброј је примјера који иду у прилог чувеној народној „нек комшији цркне крава”. Та клетва која проистиче из зависти, љубоморе, а почесто и из мржње далеко боље осликава реланост односа на овим просторима од фамозних добрих комшијских односа које јавно подстиче Европа, истовремено тајно их распирујући. 

Међу идеалнијим примјерима који сликовито приказују нефер комшијске односе, бар у садашњим мирним временима, не улазећи у ратне сукобе, је понашање Хрватске на граничним прелазима са БиХ.

Непрегледна колона теретних возила, а неријетко и путничких аутомобила, честа је слика на граници БиХ и Хрватске, нарочито у Градишци, јер на том прелазу постоје све неопходне инспекције задужене за контролу роба која се транспортује између држава. 

Безброј људи до сада је јавно изговорило, а исто толико то сматра за себе, да Хрвати свјесно, да не кажем намјерно, стварају гужве на граници. 

Став је то и бројних домаћих привредника чије вишегодишње вапаје Загреб не чује, усљед чега губе новац, али и купце.

Те гужве нарочито постају несносне током љета на прелазима Градишка и Бијача, гдје је једино могућ извоз лако кварљиве робе, јер само они имају фитосанитарну инспекцију која ради до 15 часова и то искључиво радним данима. 

Будући да се воће мора обрати у једном дану, а затим запаковати, натоварити и превести до границе, већина камиона не стигне до 15 часова на царину, због чега мора чекати наредно јутро. За то вријеме воће и поврће пропада, губи на квалитету а касни се и са испоруком захтјевним западним купцима. И да је то само једно љето па да кажеш дешава се. 

Али овај проблем траје годинама. Домаћи произвођачи, извозници, представници привредних комора оба ентитета, министри са нивоа БиХ упутили су бројне апеле Хрватској да у јеку сезоне пласмана свјежег воћа и поврћа отвори бар још један пролаз или уведе дуже радно вријеме фитосанитарних инспектора и рад суботом. Међутим, све је прошло неопажено, јер друга страна као да је и глува и нијема на комшијске молбе. 

Због таквог односа Хрватске пољопривредници из БиХ изгубили су бројне купце у Њемачкој и другим земљама ЕУ. Западне муштерије прецртали су воће и поврће „мејд ин БиХ”, јер не може бити испоручено у њихове маркете у договорено вријеме. 

Свјесно или несвјесно Хрватска наноси огромну штету пољопривредницима у БиХ, којима и овако мало шта полази за руком. Умјесто да се удружимо и Западу понудимо робу са јединственог тржишта, балканске комшије непрестано гледају како једни другима да подметну ногу. 

По устаљеном правилу. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.