Мунира и Данијел
Сви треба да одговарају за недјела и злочине које су починили, а они који су одговорни за недјело и злочин због којег се у Сребреници већ више од двије деценије на данашњи дан одржава комеморација, треба да труну у паклу. И тачка. Нема никакво али, нити било каква дилема у вези с тим.
Озбиљну или боље речено гротескну дилему изазива нешто друго, а то је настојање “Мајки Сребренице” са сједиштем и велелепним кућама у Сарајеву да пред било који суд, у овом случају њемачки, изведу све који су икада обукли униформу Војске Републике Српске. За неупућене, ради се о потезу предсједнице овог удружења Мунире Субашић, која је њемачком тужиоцу уручила списак са именима 22.000 припадника ВРС који се доводе у везу са дешавањима у овом граду у јулу 1995. године са захтјевом да приведе и провјери све оне који живе или раде у Њемачкој. На овај потез прве мајке Сребренице реаговао је предсједник РС Милорад Додик који је истакао да је “потез Субашићеве провокација од које нема ништа”. Провокација или не, али људима који су трбухом за крухом отишли у Њемачку сигурно неће бити свеједно ако њемачки тужилац послуша Субашићеву.
Међутим, није дилема да ли треба да буде провјерено да ли је неко починио или био саучесник у чињењу злочина, већ то што се на спорном списку са именима 22.000 особа налази једна посебна категорија људи коју нико и никако не може довести у везу са ратним злочинима, јер никада нису узели пушку у руке, нити издали било какву наредбу. Питате се о коме је ријеч и откуд онда на списку припадника ВРС који се доводе у везу са Сребреницом?!
Па вјерујем да је већина током рата знала бар по неколицину тзв. донатора, односно ратних профитера који су “команданту” плаћали да их “води у јединици”, док су они за то вријеме били далеко од било какве прве линије, а тиме и од помисли да су учествовали у било каквом злочину. Е по Мунириној замисли такви данас-сутра треба да се нађу на мети њемачких тужилаца. Буди Бог с нама!
Али колико год јој идеја била сулуда, Муниру ни случајно не треба осуђивати због тога што ради, јер списак свакако није она правила. Напротив, треба јој скинути капу зато што грчевито брани своје сународнике и тражи казне за све који су им починили зло. За осуду је нешто сасвим друго. За осуду је када се човјек одрекне својих коријена, своје вјере и својих предака, а онда брани као луд и то баш за оне који су његовим прецима нанијели огромно зло. Зато Мунира и Данијел имају само презиме исто. И ништа више!
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
