Муљаже са оружјем

Али, знајући о колико јаким интересним лобијима у послу шверца наоружања је ријеч, не треба да изненади ако Тужилаштво БиХ и најновије извјештаје SIPA, који обухватају девет званичника Министарства одбране и Оружаних снага, плус домаће и стране фирме и посреднике, адактира, као што је и оних 11 извјештаја поднесених у посљедње три године.

Зар до сада нема довољно доказа и за појединце из Министарства одбране и Оружаних снага који су омогућавали махинације и шверц наоружања, као и за фирме које су препродавале оружје предвиђено за уништавање?

Како је могуће да поред толико незаконитих продаја оружја, тешких десетине милиона марака, афера, за које се докази могу наћи и у ономе што су објавили медији, Тужилаштво БиХ подиже оптужницу против тројице "за посредовање у неовлашћеном промету оружјем, војном опремом и производима", који су, према наводима оптужнице, "купили аутоматску пушку, два празна оквира за аутоматску пушку и три оквира за муницију за пиштоље"?

Зато није чудно ни то што се Комисија за спровођење поступка рјешавања вишка покретне војне имовине за скоро пет година постојања ниједном није умијешала у свој посао.

Све док Тужилаштво БиХ води такве истраге и подиже такве оптужнице, не треба ни очекивати да истражи, рецимо, случај из 1995. године, када је фирма "Таос" из Алабаме 100 тона наоружања из БиХ, вриједног 35 милиона, путем посредника из Швајцарске, Израела, Бугарске и Велике Британије продала у Ирак.

У Тужилаштву ће се сигурно вадити на чињеницу да то тужилаштво тада није ни постојало, али шта ће онда рећи на изостанак резултата у истрагама у посљедњих десетак година? А ту је посла, заиста, било, како за шверцере, тако и за тужилаштво.

Све ово су и те какви докази да у БиХ не пости само огроман вишак наоружања, него да су прави вишак Министарство одбране и Оружане снаге, а да је демилитаризација БиХ рационално и најсврсисходније рјешење.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.