Муке Србинове
Системски притисци и малтретирања, узурпација имовине, уништавање љетине и крађа стоке, само су кап у мору проблема који већ двије деценије тиште српски народ на Косову и Метохији, вјековном огњишту Србиновом.
Муке и недаће са којима се сусрећу тјерају их да продају своју земљу, да дједовину дају у бесцијење и одлазе не би ли сачували живу главу.
Са друге стране и њихова браћа, Срби у ФБиХ, хармонизацијом земљишно-књижних листова у том ентитету остају без свега што су они или њихови преци вјековима стицали. Чак 400.000 Срба расељених на све четири стране свијета имају имовину у некој од општина на подручју ФБиХ.
Браћа поникла из истог коријена, из исте колијевке, иако у двије различите земље, брину исте бриге. Ни у миру не спавају мирно.
Реченица епископа бихаћко-петровачког и рмањског Сергија “У Крајини никад није било лако бити Србин” очигледно вриједи не само у Крајини, већ у цијелој Федерацији, гдје год има педаљ српске земље, али и у јужној српској покрајини. То потврђује историја, али и садашњост којој свједочимо. Из дана у дан боримо се да сачувамо имања, земљу, вјеру, цркве и манастире, језик и ћирилицу, све што чини наш идентитет, било да смо у матици, у Републици Српској или расути по цијеломе свијету.
А матица Србија и Република Српска једина су нада да ће мукама Србиновим, било да је на Космету или у ФБиХ, ипак једном доћи крај.
Срби са Космета једину наду полажу у Србију да ће их заштитити и да неће дати да се њихова огњишта затру, да срце матице постане туђиново.
У Србију и Републику Српску упрте су и очи малобројних Срба из ФБиХ. Да спријече неправду и заштите српску земљу удруженим снагама, кампањом информисања и кроз рад канцеларија за бесплатну правну помоћ, Српска и Србија покушавају да допру до сваког власника да би његова права и имовина били сачувани. Судећи према подацима да је за свега неколико дана, од када је почела ова кампања, стигло стотине позива за заштиту имовине, пред њима је пуно посла. Колико год било тешко и на колико год препрека наилазили, нико неће дићи руке од тог посла. Сви су одлучни да заједничким снагама сачувају дједовину, јер “није важно колика нас сила напада, већ колику светињу бранимо”, а огњишта, храмови, језик и ћирилица нису ништа друго до светиња српског народа.
Вријеме је да напади и отимачина престану и да сви народи живе мирно на својим огњиштима, не стрепећи ни за животе ни имања. Рат никада никоме није донио добро, а све што је отето и проклето је.
Имајући све то на уму, свакога дана треба сви да се водимо са ријечима да туђе нећемо, али да своје не дамо те да се сви, ма гдје се налазили и ма ком народу припадали, тако и понашају. ++++
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
