Муке са словима и бројевима

Да је на сцени криза учења, како код нас, тако и у свијету, потврдио је и најновији извјештај УН.

Просвјетари признају да је из појединих предмета градиво преобимно и да се лекције, поготово из природних наука, своде на много теорије, а премало праксе.

То за собом повлачи одбојност према природним наукама која влада међу основцима, тешко савладавање градива и јединице у дневнику. А математика, физика или хемија нису баук, само је потребно више труда и свакодневно вјежбање, што многим основцима и није јача страна.

Неписано правило постаје да је само важно да у ђачкој књижици буду нанизане петице, а шта је од научених лекција остало у главама ђака пада у други план.

Нису ријеткост ни ученици који уче само за контролни или када знају да ће наставник усмено провјеравати пређено градиво. Учећи кампањски не успијевају савладати суштину и битне ствари које ће им користити у даљем школовању.

С друге стране, и многим родитељима је важније оно "шта ће село рећи" него шта је дијете стварно научило па да не би било окарактерисано као лош ђак, не пристају да њихов школарац похађа допунске часове.

И тако се годинама вртимо укруг понављајући исте грешке. Родитељи сматрају да дјеца градиво треба да науче у школи, а наставници да с ђацима треба да се ради и код куће.

Основци без елементарног знања и са јединицама у дневнику остају тако између двије ватре, незаинтересовани да савладају лекцију.

Они који пишу уџбенике треба да засучу рукаве и сувопарно градиво прилагоде ђацима, а наставници да нађу најбољи могући начин како да час учине занимљивим и заинтересују ученике да загрију столицу.

Свако мало се говори о реформи образовања, готово сваку школску годину "зачине" нове књиге и радне свеске, али знање и даље чека боље дане, а основци само да школско звоно означи крај часа. И наставници и родитељи се морају озбиљно позабавити овим проблемом, а кроз примјере из живота и најтежа лекција биће успјешно савладана.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.