Муке расељених

Проблеми са којима се и дан-данас сусрећу како расељени тако и они који су успјели да се врате нису мали.

Иако су расељени и повратници категорије на којима политичари већ годинама купе поене, за њих рјешења стижу веома споро.

Проблеми су евидентни у вези са обезбјеђивањем здравствене и социјалне заштите повратника, иако је ријеч о специфичној категорије становништва, а сваки час чујемо и како се повратници осјећају небезбједно у средини у којој живе.

Расељени су угрожени јер су њихова пријератна огњишта у доста случајева окована минским пољима и немају могућност да се упусте у њихову обнову.

Запошљавање је такође област у којој се повратници сусрећу са проблемима, јер заступљености свих конститутивних народа приликом запошљавања у јавну управу далеко је од потребне.

Накнада штете за имовину која се не може вратити избјеглицама и расељеним особама и даље је недосањани сан.

Поред свега, у БиХ и даље постоје колективни центри, чак 26 њих у ФБиХ и девет у РС.

Свих ових проблема свјесни су у Савјету министара БиХ, али ове године нису издвојили ништа за процес повратка. Буџет за идућу годину крију и биће објелодањен тек кад дође у Парламент БиХ на усвајање.

Стамбено збрињавање посљедњих година се спроводи, наравно уз помоћ донација, али је смијешно да се то реализује са 22 година закашњења.

За сада је предвиђена изградња око 9.000 стамбених јединица кроз већ обезбијеђене пројекте.

Дио новца је недавно обезбијеђен и на састанку УО Регионалног стамбеног програма.

Око 16.000 стамбених јединица и даље чека обнову. Неће бити чудо ако се не обнове ни у идуће 22 године, јер ово је БиХ, земља гдје се буџет крије до самог усвајања.

А кад се усвоји, ком опанци, ком обојци.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.