Муке пољопривредника
Ово је година када се на обичног житеља Српске све обрушило. Поскупљење животних намирница отежале су свакодневицу и отањиле ионако танак новчаник, а суша је “обрала” воћњаке од Новог Града до Требиња што је воћарима само кап која је прелила чашу.
Људи који су остали вјерни селу и за егзистенцију зарађују на сопственим имањима, не памте тежу годину. Уз репроматеријал који је дупло скупљи, рани мразеви и суша докрајчили су наду да нешто могу извући од ове године.
Но, вриједни људи који зависе искључиво од својих десет прстију, преживјеће. Тако већ траже излаз и алтернативна рјешења.
Криза није заобишла ни произвођаче шљива, а род је подбацио најмање 20 одсто у односу на очекивано.
Оно што је код воћа интересантно ове године јесте то да је добар квалитет, само што је спорна количина због већ поменутих околности. Ђубриво је, такође, један од параметара на који пољопривредници акцентују као нови велики намет, а који је незаобилазан у производњи. Још раније, свједоци смо и да комбајни никада нису имали мање посла на највећим житницама Српске, јер је род кукуруза и пшенице подбацио, чак негдје и више од 50 одсто. Ништа боље није ни код повртара који нису имали среће када су временске прилике у питању. Посљедња у низу невоља је лед који је пао на дијелу Дабарског поља у Херцеговини, гдје је уништио више од четвртине засада паприка и другог поврћа, а у неповрат отишло је више од 500.000 садница паприке, уз штету од близу пола милиона марака.
Подстицаји од стране надлежних институција могу бити краткорочно рјешење како би се спасила производња, али и сачували људи да раде оно што им је примарно занимање.
Ипак, није све ни тако црно. Наиме, без обзира на све ризике и мане које са собом носи рад на селу, 18 младих агронома испунило је све услове и добило подстицај од ресорног министарства у износу од 40.000 КМ, како би на свом имању почели производњу и унаприједили механизацију. Своје знање са факултета желе примијенити на селу, али морају бити свјесни чињенице да тај позив носи непредвидиве ствари.
Радује и чињеница што ће поред традиционалних занимања, анималне производње и ратарства, неки млади људи покушати да своју диплому уновче и у бављењу органском производњом, која је све популарнија како код нас, тако и шире.
За пољопривреднике ово је најтежа година у посљедње двије деценије којој једва чекају крај, у нади да ће са јесењом сјетвом све кренути набоље.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
