Муке по мандатару

Ваља задовољити разне апетите, жеље и прохтјеве, од оних разумних, па до оних нерезонских, али обавезних, прије него што се дође до прекратког списка од само 16 министарских имена.

Као прво и основно, ваља задовољити апетите своје странке и ускладити их са жељама и хтијењима коалиционих партнера, што значи да прво мора да одреди и усклади којој странци припада колико и која министарства.

Потом обавезно мора да испоштује, најблаже речено неефикасне, одредбе о националном кључу и да за министре предложи осам Срба, пет Бошњака и три Хрвата. Када испуни и тај обавезни услов, онда је ред да поведе рачуна и о родној равноправности и да руковођење неких ресора препусти припадницама њежнијег пола.

Али то није све, јер би био ред, иако није обавезно, да у обзир узме и регионалну заступљеност, па да у складу с тим министра дају и Херцеговина и Семберија и Романија и Посавина и Бирач…

И на крају, као некакав посљедњи услов и критеријум дође стручност, па би некако природно било да министарство здравља води љекар, правде правник, пољопривреде агроном, итд., али о стручности и резултатима ћемо за сто дана. Какви ће бити резултати, можда наговјештава управо то што је стручност посљедњи критеријум за избор министара, али о том потом.

Нови премијер, дакле, не може да се похвали само тиме да је успио да испоштује и регионални услов, али ни досадашњи премијери нису успјели да избјегну фаворизовање Бањалуке и Крајине, рачунајући наравно и високу Крајину, односно Дрвар, Гламоч и Грахово, па не треба ни њему замјерати што је поновио исту “грешку”.

Елем, срећно му било првих сто дана, иако му је довољно среће то што има подршку страначког лидера, који је, без имало сумње, подметнуо леђа и урадио дио његовог посла, бар када је ријеч о разговорима са коалиционим партнерима. И зато ће за сто дана њему ићи фактура за оно што уради нова Влада континуитета.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.