Муке 170.000 радника
Мука више од 170.000 радника у Републици Српској је преголема. Ескалирала. Јер је ријеч о запосленима чија плата не добацује ни до просјечне у Српској, која износи 1.277 марке.
Економисти заступају став да ситуација и није тако лоша, али какво је право стање знају само они који имају плату мање од просјечне. Колико им је лоше и са којим се мукама сусрећу они најбоље знају. Јасно је да лијежу, али и буде се рачунајући са чим преживјети, од чега купити храну, платити режијске рачуне.... О неком путовању, одмору, могу само да сањају, јер је то немогућа мисија и са просјечном платом, а камоли са оном цркавицом од 1.277 марака за коју раде од јутра до мрака.
Да и од горег има горе јесте податак да у Српској најнижу плату од 700 марака на рачуне сваки мјесец добија и скоро 8.000 радника. Економисти кажу да је и то мали проценат. Можда јесте мали број радника, али проблеми толико радника у Српској су, мало је рећи, огромни. Шта је уопште могуће приуштити у данашње вријеме са 700 марака? Два, три одласка у набавку и то је то. Саставити 15 дана у мјесецу са поменутим износом плате је немогућа мисија. Уосталом, срамота је уопште да се то назива платом. Најнижа јесте, али је далеко од нечега што се може назвати платом.
Због свега тога грађанима није ништа друго преостало него да се сналазе како знају и умију да би преживјели. Посежу за задужењима, наравно они који испуњавају све услове за то, док опет други, нажалост, морају да куцају на врата јавних кухиња да би добили ручак. Другог излаза једноставно нема.
Осим тога прогнозе да би могло бити боље поодавно изостају. Оних да ће бити горе и теже све је више. Јер због свих дешавања у свијету нема назнака да би се инфлација која је присутна у посљедње скоро двије године могла смирити, што у преводу значи да ће домаћи трговачки ланци по устаљеној пракси наставити да подижу већ подигнуте цијене хране. Наравно и до сада су дизали цијене хране и више него што је требало, тако да не треба уопште сумњати у то да ће исту политику наставити и даље да примјењују. Све с циљем наравно свог богаћења, а додатних сиромашења ионако осиромашених грађана. Кажу може им се, јер им политика домаћег формирања цијена то омогућава.
Са друге стране грађанима се помаже, односно одмаже тако што се само прича о усвајању неких прописа, од којих ниједно до сада није угледало свјетлост дана. Нити ће.
Црне прогнозе, по свему судећи, биће још црње. Грађани, који раде за цркавицу, мораће, по свему судећи, и тражити друге излазе, од који је кључни излаз из ове земље. Купити карту у једном смјеру тренутно је, изгледа, најбоља опција.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
