Мржња на квадрат
Вандали који своја “дјела” исписују на зградама, стадионима, све чешће посежу за идејом да, вулгарне натписе, неријетко ратнохушкачке и фашистичке нацртају и на саобраћајним знаковима.
Доминирају симболи којима је мјесто у смећу, а не поред пута, а доказ су да је друштво у БиХ опасно загазило у колотечину из које, очигледно, све теже излази. Натписи “Србе не Врбе” и “Алаху-екбер” осванули су прекјуче на табли добродошлице у Источно Сарајево и што је најтужније такве појаве нису више вијести и нешто ново. И ко год да је то урадио, требало би да га је стид, али и да зна, да је баш тај град, који се хвала Богу развија и добија обрисе модерног, био уточиште за све оне који су протјерани из града на Миљацки почетком деведесетих.
Сарајево, односно граница према Источном Сарајеву, постали су мјесто гдје се вандали такмиче у испадима. Да је све то отишло далеко потврђује и јучерашње оскрнављено православно гробље код комплекса правосудних институција у Сарајеву, што јасно показује да хулигани више и не бјеже на периферију града, а и зашто би кад им је дозвољено јер их нико и не кажњава за такве испаде. Ипак тај град требало би да је центар свих култура, вјера и нација. Сада је моноетнички, јер све приче о мултиетничности овдје падају у воду, а број Срба сведен је на статистичку грешку.
И да је само Сарајево проблем лако би. Није, напротив, на трагу приче о шарању ћириличких натписа доминира западна Херцеговина па се на том простору на прсте једне руке, а то најбоље знају они који њиме пролазе често, може пребројати име неког мјеста написаног ћирилицом.
Шта некоме сметају имена исписана ћирилицом и о томе колико се на тај начин заправо ствара и ружна слика са туристичког аспекта о самом мјесту, јер је то многима најближи пут до мора, готово да нико и не размишља.
Док не буду кажњени починиоци, овакви и слични испади само ће се понављати. Ред је и да црквени великодостојници, али и политичари, спусте тензије, позову на мир и врате достојанство међу обичан живаљ. Јер ни овдје се не смије генерализовати, а овакве испади уносе немир и подсјећају на нека ружна времена, којих је у прошлости било прегршт.
Гдје год да одете, било у Баскију, на Сардинију или Бретању немогуће је побјећи од несугласица и трзавица, али проблеми ове природе тешко да се игдје дешавају у толикој мјери. Ако се и десе, хулигани буду кажњени, што код нас очигледно није случај.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
