Мрак филм
Демократија, дијалог, компромис, право, правда и солидарност само су неке од лијепозвучних ријечи које толико често чујемо од стране иностраних душебрижних политичара и дипломата, да би човјек могао помислити како живимо у једном срећно идиличном и утопистичком друштву, а не својеврсном “мрак филму” и болно сатиричном свијету који клизи у пропаст.
ЕУ је одавно све, само не оно што је записано у конститутивном бриселском документу. То лицемјерно и тоталитарно лице прво је оголила пандемија вируса корона, а онда и сукоб у Украјини. Много је примјера. Италија, која бојкотује руску нафту, у посљедња два мјесеца је за четири пута повећала увоз овог руског енергента. Пољска, која је најгласнија у оцрњивању Русије, ову нафту купује преко Њемачке. Још лицемјерније је понашање Америке, која је за разлику од ЕУ увела далеко мањи број санкција Русији. И безболнијих. Вјешто су избјегли оне које би на било који начин могле да погоде њихову економију. И то се прећуткује у дијелу западних медија, али се зато до бола притискају друге земље да одсијеку гране на којима сједе. Врло демократски, нема шта! У првом плану су европске државе, чијим суверенитетом покушавају управљати из Вашингтона и одметнутог Брисела. Ријеч неутралност постаје забрањена, баш као и роман Џорџа Орвела који говори о том врлом глобалистичком свијету који се покушава направити.
Уводе се многе рестриктивне мјере, ограничава и санкционише слободоумно размишљање те ствара једно дубоко и поларизовано недемократско друштво, које поприма све облике тоталитаризма. Наравно, све се правда русофобијом. Свјесно се урушава и економска крвна слика Европе. Дио је то плана који је започет још изласком Велике Британије из ове заједнице. И они који то не виде имају велики проблем.
Деценијама нам говоре и како је западни Балкан дио Европе, али и даље раде све како би овај регион оставили у мраку. Ако се покаже и неко свјетло, оно убрзо бива угашено, а што је на својој кожи могла најбоље осјетити Македонија, која се морала одрећи и свог имена. И то за “џ”. Сада предлажу формирање неке нове геополитичке заједнице коју би чиниле државе ЕУ и западног Балкана. Међутим, и овај приједлог није ништа друго до голема мрква на штапу. У ствари, ради се о покушају стављања узице на врат западног Балкана, а која би се затезала по потреби. Сам улазак у ову “престижну” заједицу и даље остаје мисаона именица.
У том тражењу излаза из ове ситуације нимало не помажу ни домаћи политичари. Толико је негативне енергије да све то помало почиње забрињавати, јер поприма клинички облик.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
