Може, не може
Турбуленцијама никад краја у БиХ. Већ постаје чак и “нормално” да се криза на кризу наставља јер свједочимо свакодневици у којој готово сваки нови дан рађа нешто друго, али ништа добро.
Спекулације да ће Кристијан Шмит, из фотеље високог представника у БиХ, опет посегнути за добро знаним овлашћењима, али овај пут у ФБиХ, дигле су на ноге тамошње политичаре, махом из реда бошњачког народа, који су готово углас послали озбиљна упозорења на адресу ОХР-а да то не може баш тако. И да није нимало добро дирати у федерални Устав.
Иако још званично није објелодањено шта би то Шмит могао да преправи у прописима који се тичу ФБиХ, осим да има везе са Изборним законом БиХ, и сама најава је одјекнула као мало шта до сада у том дијелу ове земље. Сада су сви они који су с осмијехом и аплаузом призивали и дочекивали одлуке високих представника којима су мијењали или поништавали законе у Српској, стали на линију, па чак и најавили радикалније мјере ако Шмит нешто промијени у федералним законима, а да им то није по вољи.
Дакле, сила странаца је потребна и пожељна, али само у Републици Српској, док у Федерацији нико ништа не смије да такне ако није по вољи бошњачке политичке елите.
БиХ је, од када је почело њено ново историјско поглавље, односно од када је договорен, потписан и овјерен Дејтонски мировни споразум, земља у којој је могуће све што у нормалним државама није. И што ни у сновима не може.
Високим представницима је дата моћ, а дијелом су је себи приграбили, да буду изнад свих, па и оних које су бирачи изабрали на легалним изборима, чију су валидност потврђивале и међународне организације које су држале под лупом те процесе. Међутим, Бошњаци су подржавали наметнуте одлуке високих представника, али само јер су се односиле на Републику Српску и њене надлежности које су полако “топљене” и пребациване на заједнички ниво власти.
Сада, након дуго времена, на помолу је интервенција ОХР-а усмјерена према ФБиХ јер годинама нема договора, прије свега, између кључних странака - СДА и ХДЗ-а о томе како треба уредити Федерацију и обезбиједити да сваки народ има своје представнике.
Бошњачки политички лидери су увијек хтјели и играли како странци кажу, а неријетко и заједно, руку под руку, у колу с њима, само да би једног дана, а по могућности што прије, постали најмоћнији у БиХ. Односно они “чија је посљедња”. Хрвати су “живнули” посљедњих година и не дозвољавају да то баш олако прође, а Српска настоји да врати дио надлежности за које сматра да има по слову Устава и Дејтону, а које су, како тврде њени представници, неуставно пренесене на ниво БиХ.
Како год се погледа, странци су закомпликовали до бесвијести ситуацију у БиХ. Није добро ни ово што Шмит планира јер, ма каква год била, ова земља има легално изабране лидере. Они су ти који о свему треба да разговарају.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
