Мост од виталног интереса
Ситуација у којој се прије два дана нашао српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик када бошњачки и хрватски члан Предсједништва БиХ надгласају српског, а он потом покрене питање виталног интереса Републике Српске није први пута виђена. Бивши српски члан Предсједништва БиХ Небојша Радмановић, који је на тој функцији био од 2006. до 2014. године, три пута је био прегласаван и по његовом захтјеву у складу са Уставом и пословником сазивана је посебна сједница Народне скупштине Републике Српске. Према очекивањима, сваки пут је двије трећине народних посланика подржало Радмановићев став и спорне одлуке донесене гласовима крњег предсједништва аутоматски су стављане ван снаге.
Те одлуке на које је Радмановић стављао вето ниједном нису биле безначајне, јер да је тако сигурно не би заслужиле да због њих буде покренут најјачи механизам заштите националног интереса једног народа у институцијама БиХ или укратко - вето. Прва два пута одлуке су имале везе са Хашким трибуналом, а трећи пут је била ријеч о смјени генералног конзула БиХ. Радмановић је прво у априлу 2007. године покренуо питање заштите виталног интереса пред НСРС, а повод је била одлука о упућивању захтјева Србији да Хагу испоручи оптужене за ратне злочине. Други пут, већ у марту 2008. године успротивио се закључку Предсједништва БиХ којим се тражило премјештање архивске грађе из Хашког трибунала у БиХ, а трећи пут се успротивио смјени генералног конзула БиХ у Чикагу Бране Пећанца.
Дакле, није била ријеч о безазленим питањима, јер у прва два случаја је била ријеч о покушају да се оцјена и карактер Одбрамбено-отаџбинског рата на перфидан начин прикажу или бар омогући да се прикажу у једном сасвим пристрасном свјетлу, а трећи пут је била ријеч о покушају да о статусу дипломатско-конзуларних службеника које предлаже српски члан одлучују друга два члана Предсједништва БиХ. Другим ријечима, нема замјерке на рачун Радмановића зато што је три пута покретао питање виталног интереса, поготово што је сваки пут добијао потребну подршку и владајућих и опозиционих посланика.
Међутим, намеће се једноставно питање: - Како је могуће да његов насљедник, а Додиков претходник на тој функцији Младен Иванић ниједном за четири године није покренуо питање виталног интереса Републике Српске и зар је могуће да од 2014. до 2018. године ни у једном случају није дошло до прегласавања на штету српског народа и РС?!
Одговор је једноставан, а гласи “није Младен Иванић био превише срчан српски члан, али није ни Жељко Комшић у том периоду био хрватски члан Предсједништва БиХ”.
Елем, ниједан мост не раздваја људе, а камоли народе, господине хрватски члану Предсједништва БиХ.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
