Море због мора
Пред одлазак на море сви се понашамо отприлике исто. Правимо списак потребних и непотребних ствари и обично пуних кофера идемо на одмор. Наравно, све то се углавном ради у посљедњем тренутку. Пошто нам у свакодневици углавном свима мањка слободног времена, обично се пакујемо на брзину, два или три дана прије путовања.
Због тога је она класична вирална фотографија са плаже гдје се паштета маже на шниту хљеба и те како реална јер се на љетовање носи све што у торбе може стати. И у џепове са стране. Побогу зашто би се трошили и троструко плаћали нешто што можемо пазарити у нашим маркетима?
Том идеологијом воде се и они који на море иду из Србије, али ће овог љета наићи на блокаду па би им се планови у вези с паковањем могли претворити у праву ноћну мору. Умјесто досадашње тактике и списка са сунцобраном, кревецем, књигама и ручним фрижидером, од сада па убудуће те стварчице, поприлично гломазне, постају луксуз који ће се морати додатно плаћати.
Туристичке организације очигледно желе да уведу ред и избјегну конфликтне ситуације гдје се у аутобусима путници свако мало жале на туђи пртљаг, неугодни мирис сланине и паризера, или на избочине од разноразног непотребног есцајга или суђа. Циљ је да одлазак на море не личи на сеобу становништва, већ на мирни одмор у стилу “ни бриге ни памети” што је на крају ваљда и свима циљ.
Међутим, наш менталитет је тешко укротив. Он на сваком кораку вришти да је и овај покушај нормализовања ситуације проткан туристичком отимачином и исисавањем додатних евра из ионако танких новчаника. Не носите превише јер свега има на мору, тај и такав мото заслужан је за чињеницу да је удио од туризма у БДП-у Хрватске у једном тренутку био највећи у Европској унији.
Међутим, док туристи са друге стране Дрине имају ноћне море због одласка на море, наши људи и даље трпају све што им падне на памет. Граница од 23 килограма код нас не постоји, баш као ни пенал од додатних 30 евра у просјеку по комаду, за ствари које прелазе дозвољену килажу.
Код нас је и даље све произвољно тако да ће уређивање овог сегмента туризма и даље остати на дугом штапу. Да апсурдима нема краја довољно говори и чињеница да се многи наши туристи са егзотичних дестинација враћају са додатним торбама, правдајући то туристичком купохоличарском грозницом због које се са одмора често враћају уморнији него што су били. Међутим, ћеиф је ћеиф, казаће свако од њих у своју одбрану, уз опаску да је и он саставни дио нашег менталитета. Све док га не лимитира нека од забрана, а тек тад ћемо видјети шта је јаче, наш менталитет или хрватски БДП. Биће мртва трка.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
