Мораш спорије

Брза вожња, алкохол и непажња, посебно у љетним мјесецима, узимају животе на путевима широм Републике Српске, што потврђује податак да је од почетка године у саобраћају погинуло 56 особа, од чега чак 14 у првој половини августа. Прве дане августа обиљежиле су трагедије у којима је погинуло више чланова трију породица. За свега седам дана три породице остале су завијене у црно на друму.

Посебна мука на улицама и путевима широм Српске, поготово у љетним мјесецима, јесу мотористи, који жељу за узбуђењима надокнађују брзом и лудом вожњом угрожавајући и себе и друге. Томе у прилог говори и чињеница да су у року од свега осам часова у суботу четири возача двоточкаша одјурила у смрт. Нажалост, међу њима је и малољетник, који је само два дана уочи рођендана трагично окончао свој млади живот и оставио уплакане и неутјешне родитеље и бројне пријатеље. Подаци из истраге говоре да је његов живот “однијела непажња других”, који не гледају куда и како возе, па претичу гдје им се ћефне. Управо према полицијским статистикама возачи двоточкаша су у љетним мјесецима најугроженија категорија, а они често, осим због брзе вожње, страдају и због непажње других учесника у саобраћају. Иако су саобраћајне несреће сваке године честа тема округлих, али и кафанских столова, упозорења стручњака и њихове вапаје изгледа нико не чује. Сигурно је да их не чују они возачи који свој его и величину желе доказивати брзином или “лудом вожњом”. Да је то тако, говори и податак да је полиција само у посљедњих неколико дана одузела возила од несавјесних возача који су без возачке и са “дебелим” прекршајним досијеима поново сјели за волан и опет прекршили све могуће регуле. Ови шокантни подаци о “понављачима ђацима” у саобраћајним прекршајима упозоравају да ни казне нису спас од смрти на друмовима и да нам је потребно неко свеобухватније рјешење.  Поражавајућа је чињеница, на коју указују многи, да се све свело на постављање радара и узимање пара од несавјесних возача. Стравичне сцене на путевима, од којих многи личе на изроване турске калдрме, изгледа да само на дан-два забрину надлежне, који мисле да за њих све може да одради “рамер”.

Да ли је то тако и да ли су оштре  казне “соломонско рјешење”,  биће познато након што буде усвојен нови, драстично оштрији закон. Треба се надати да наш народ и даље боли “удар по џепу” и да ће многи несавјесни возачи одлучити да “олакшају ногу на гасу” и да пијани иду таксијем кући. По свему судећи, уз оштрије казне недостаје нам да дјецу од малих ногу учимо о правилима и етици у саобраћају, те да им стално понављамо да аутомобил или мотоцикл није средство за иживљавање и подизање ега.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.