Морална одговорност
Око 150 Кинеза који се тренутно налазе у Кини, а бораве и раде у БиХ, самоиницијативно су одлучили да по повратку у нашу земљу 15 дана проведу у изолацији. План је да најмање двије седмице не излазе из својих домова како би увидјели да ли су током боравка у својој земљи можда заражени новим, смртоносним коронавирусом.
Њихова одлука, којом директно штите грађане БиХ од могуће заразе, за сваку је похвалу, нарочито ако се има у виду да је ријеч о добровољној иницијативи кинеских држављана. Иако су познати као народ који много придаје предострожности и превенцији, што је видљиво са снимака из њихових градова, гдје сваки други човјек носи маску чак и кад је ваздух загађен, за не повјеровати је да им нико није наредио да по повратку у БиХ морају у изолацију, већ да су се сами одлучили на ту превентивну мјеру. Таквим потезом показали су колико су одговоран народ, да им је стало да не угрозе друге и колико заправо ништа не препуштају случају. Ова иницијатива је потврда и да Кинези поштују народ у БиХ и да им је стало да баш они не буду зли преносници опасне болести у нашу земљу.
Познајући менталитет становништва на овим просторима, овакву одлуку тешко да би донио неко од наших грађана. Ако и има оних који би урадили нешто слично, вјероватно се могу избројати на прсте једне руке. Прије би се водили оном “нек' и комшији цркне крава”, односно ако сам заражен ја, што не би били и други. Не желим да кажем да смо зао народ, али да нам морална одговорност није јача страна, јасно је одавно. Друштвена свијест на овим просторима запела је на почетном степену развоја, а себичност и самољубље видљиви су на сваком кораку.
О одговорности кинеске нације много говори и то што је градоначелник Вухана, кинеског града који је жариште новог коронавируса, Зоу Сиванг прије неколико дана понудио оставку јер град, како је оцијенио, није на најбољи начин реаговао на ширење вируса. Казао је да информација о ширењу заразе није довољно брзо објављена, да ће их историја вјероватно памтити по лошем и да је то довољан разлог да понуди оставку.
Овакви примјери моралне одговорности међу политичарима у БиХ права су ријеткост. Одрицање од фотеље и привилегија које са собом носе директорске, министарске и разне друге функције у БиХ редовно изостаје. Чак и онда када постоје јасни докази о умијешаности функционера у афере и коруптивне радње и када њихове преваре буду јавно објављене, код наших политичара се не пробуди свијест о моралном чину какав је оставка.
Политиком у БиХ људи се одавно баве искључиво ради личне користи, а не зарад општег добра друштва, а примјер кинеског градоначелника потпуно је супротан. Не би било лоше када би се и политичари у БиХ бар мало угледали на кинеске колеге, а није ни згорег да као народ препишемо понешто од Кинеза, бар моралне кодексе и марљивост.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
