Молимо за тишину
Пролазе дани још једног јула, обиљеженог у Подрињу трагичним датумима 11. и 12. Пролази вријеме у сјећању на ратне догађаје и велика страдања људи које неки политичари користе, на жалост жртава и њихових породица, да запаљивим говорима искажу мржњу и осуду свега што се не уклапа у пројекат покојног лидера Бошњака Aлије Изетбеговића о "унитарној и цјеловитој БиХ".
Да се политика у Сарајеву мијења од јула до јула, потврдио је његов син Бакир који је, као бошњачки члан Предсједништва БиХ, искористио овогодишњи говор у Поточарима да замјери међународној заједници што не казни наводну, антидејтонску реторику из Републике Српске.
Констатовао је млађи Изетбеговић да коначно имамо лидере у региону који су спремни суочити се са одговорношћу, наводећи име предсједника Србије, али је, немајући осјећај ни за дјелић одговорности, прећутао ко је и зашто жртвовао Бошњаке у Сребреници. Ко је и зашто из Сребренице извукао команданта муслиманских снага Насера Орића. Рекао је само, тек да се зна, да је "сребренички геноцид" довео до NATO интервенције.
Прећутао је Бакир ко је и с ким планирао такав морбидни пројекат, о којем данас отворено говори ратни командир сребреничке полиције Хакија Мехољић.
На скупу туге и бола у Поточарима није било мјеста за опроштај, без којег нема помирења и заједничке будућности људи који живе на овим просторима. Инсистирања на једностраној истини и правди била су још један покушај да се у јавности одржи прича о Сребреници, из угла бошњачких политичара и неких дијелова међународне заједнице.
Због 11. и 12. јула, због на хиљаде невино страдалих људи, молим неке политичаре за тишину. Молим да не вријеђају ожалошћене српске мајке, очеве, дјецу, синове, кћери, браћу, дједове својим вербалним обрачунима са неистомишљеницима, јер за то нема мјеста ни на једном скупу бола и туге. Нису то чинили ни челници Републике Српске који су дошли у Братунац да одају почаст српским жртвама.
Сви, који су починили неоправдан злочин над сребреничким Бошњацима, треба да одговарају, али треба да одговарају и починиоци злочина над Србима, јер се само тако може доћи до задовољења правде и истине, поручено је 12. јула са братуначког гробља, гдје је одржан парастос за убијене Србе у Подрињу и Бирчу, међу којима су била 2.382 цивила.
Истакнута је срамотна чињеница да за те злочине још нико није одговарао и упозорено да се због српских жртава и њихових породица не може више прихватити селективна правда.
Због истине и једностраног приступа правосудних институција БиХ у расвјетљавању ратних догађаја треба подсјетити на неке важне чињенице.
Само од маја до децембра 1992. године на подручју Сребренице нападнуто је 21 српско село, у којима је убијено више од 400 цивила. У нападу на 22 српска села општине Братунац убијено је најмање 560, од којих је у Кравици, на Божић 1993. године, масакрирано 49 мјештана. Без једног или оба родитеља остало је око 800 дјеце.
Због тога и због више од 5.000 попаљених српских домова, молим за тишину и, ако ништа друго, макар понизност оних који су на било који начин учествовали у томе, као и оних који их штите од правде.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
