Моја адреса Сарајево

Али, када ти исти народни прегаоци почну бесједити да је њихова адреса Сребреница, те да им је стало до будућности и просперитета ове омалене општине и њених грађана, а из тако далеке 'ладовине, онда то није ништа друго до полтронство и понижавање људи који живе на овим политички турбулентним сребреничким просторима, а које они готово свакодневно подгријавају својим неразумним потезима и изјавама.

Након што су већину Бошњака успјели да наговоре на бојкот посљедњих локалних избора, свјесни да их не могу на легалан начин добити, сада су отишли корак даље и најавили да неће прихватити освојене мандате.

Крајњи циљ је обесмислити општинску власт и све што се у посљедњих четири године урадило у Сребреници, те показати међународној заједници да због свега тога овај градић треба изузети из Републике Српске и додијелити му посебан статус.

Тим разним Дураковићима и Ахметовићима не одговара успостављење економске и политичке стабилности, јер је Сребреница њихово средство за “обрачун” са властима у Бањалуци. Што горе, то боље.

Иза овог плана су стали челни људи СДА и њихови сателити, исти они који су у неким протеклим годинама имали прилику  да од Сребренице направе пожељно мјесто за живот. Гомила новца, донација и помоћи се слило у ову општину. Али како је тај новац долазио, тако је и попут јутарње магле нестајао. И нико није одговарао због тога. А зашто и би, када су у питању “национални интереси”.

Проблем је кулминирао када су они одмакнути од тога казана и својеврсног тотема око којег се гради бошњачка политика у Сарајеву, те када је на чело Сребренице дошао Младен Грујичић, који је, када би се подвукла црта и све сумирало, више урадио за ову општину него сви бошњачки начелници заједно.

Али све то се пренебрегава у сарајевској политичкој јавности. Ако су толико за “грађанску и демократску БиХ”, зашто им смета да “неко други” буде начелник? То је зато што Бошњаци појам “грађанства” доживљавају на један сасвим другачији начин.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.