Могло је боље
Вирус корона из дана у дан задаје нове ударце, здравству, привреди, економији. Окреће точак нашег живота како му се прохтије и тако већ дуже од годину дана. Таман када помислимо да ћемо досегнути побједу, извући се из канџи сићушног непријатеља, он нас запљусне новим таласом. Трећим по реду.
Судећи према сликама из болница које досежу лимите и свакодневно проширују капацитете како би имали кревет и респиратор за сваког обољелог, побједа је миљама далеко. А за такво стање, осим непредвидивом вирусу, можемо да захвалимо и неодговорним појединцима који и након свега не вјерују да вирус постоји, којима је маска тешка као да је од олова, а дистанца немогућа мисија.
Због оних који не желе да се придржавају епидемиолошких мјера, болнице се пуне из дана у дан болнице, а грађани стрепе, што од заразе, што од неких нових “закључавања” о којима се све гласније шапуће.
Да ситуација није добра и да за годину дана борбе многи нису научили готово ништа, и више је него очигледно, јер број заражених и преминулих свакодневно расте. Када је све ово почело, уздали смо се у вакцину и тјешили се да ће све ово проћи, да треба издржати још мало док не стигне вакцина, а сада када имамо могућност вакцинације, поново су најгласнији они који не желе да се вакцинишу. И не морају, имунизација је свакако на добровољној основи. Али, ако не желе да приме вакцину и не вјерују ни у шта друго осим у теорије завјере, нека бар на тренутак застану, прескоче бар један излазак у кафану и помогну да се корона заустави.
Свима је јасно да ово неће проћи преко ноћи и да су пред нама мјесеци борбе. И бићемо срећни ако ову борбу окончамо до краја године. Слике из болница нимало не уливају наду, а посебно не реченице здравствених радника, који су на измаку снаге, да можда за који дан неће бити слободног кревета за обољеле.
Такав сценарио из Италије и других европских земаља лани смо избјегли, а да ли ћемо и ове године, питање је.
А могли смо и другачије. Могли смо много боље, само да смо показали мрву више одговорности, бриге и саосјећања. Могли смо, али нисмо.
У утакмици којој се крај не назире, противник води резултатом који је за сада недостижан. На нама је да одлучимо да ли ћемо ситуацију преокренути у своју корист, или судија већ сада може да свира побједу у корист короне.
Вријеме је да се освијестимо, да покажемо одговорност и озбиљност, због себе и оних које волимо. Само тако сачуваћемо животе, али и радна мјеста и привреду, која не би издржала још једно “закључавање”. То јесте и мора бити приоритет свих приоритета.++++
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
