Модерно ропство
Историја човјечанства прожета је мрачним поглављима, а на самом врху те листе је ропство које, по свему судећи, још није искоријењено и које је, нажалост, само промијенило облик.
У мору проблема који свакодневно притишћу БиХ све чешће на површину излазе одређени за које многи никада не би ни помислили да су производ друштва и средине у којој живимо те да се то нешто може десити негдје тамо далеко, а никако под овим дијелом неба.
Трговина људима на територији БиХ јача из године у годину. То потврђују званични подаци о броју идентификованих жена и мушкараца који су се доспјели у окове ропства и одређеним круговима и појединцима донијели добру зараду. Надлежни у БиХ су евидентирали да су жртве трговине људима навођене на проституцију, радно искориштаване, увлачене у уговорене бракове и тјеране да просјаче по улицама.
Посебно забрињава чињеница се међу 81 идентификованом жртвом трговине људима у прошлој години налази 47 дјеце, а још више то што су то само идентификовани случајевима. А ко зна колико их је још завршило у том паклу, а да још нису постали дио званичних статистика те да ли ће уопште и бити.
Добар дио јавности у БиХ, као једног од кључних криваца за “процват” модерног ропства унутар њених граница, води мале и благе казне према онима који буду ухваћени у тим прљавим пословима и изведени пред лице правде.
Новчаним казнама од неколико хиљада марака или годину те двије затвора починиоцима тих кривичних дјела отварају се иста врата и послије судског процеса, због чега је потребно пооштрити казне за оне који се усуђују да на крајње нехуман и одвратан начин туђе животе узимају под своје.
Структура и број жртава из протеклих година стварају бојазан од тога да би наредна статистика могла да буде још гора и да показује драматичне податке.
Један од разлога је мигрантски талас који је ове године узео маха у БиХ. На хиљаде особе, међу којима има много оних из рањивих категорија, ушло је у БиХ или још чека пред њеним вратима. Хиљаде оних који су спремни дати посљедњи динар да би стигли до сигурног тла, а то већ са стране вребају неки чију “пружену руку” треба узети са великим опрезом.
Нико не зна шта носи сутра и безбједносне службе морају да широм држе отворене очи јер ниједан живот не заслужује да буде окован у модерне ланце. Поготово не ручице оних који још нису уписани у књиге пунољетних.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
