Моћ ратника
Име Борис на руском и другим словенским језицима означава ратника, а како дани одмичу постаје јасно зашто су они који дају имена природним појавама баш ту ријеч имали на уму када су циклон који је разорио централну Европу назвали баш тако.
Олуја симболичног имена “Борис” на старом је континенту преко ноћи изазвала хаос и поплаве апокалиптичних размјера.
Јак вјетар и неуобичајено обилне падавине погодиле су дијелове Аустрије, Пољске, Чешке, Мађарске, Румуније и Словачке, а иако су власти у тим земљама неколико дана раније упозоравале на могуће поплаве предузевши бројне мјере заштите, као небројено пута до сада, показало се да је човјек немоћан над силом природе.
Набујала вода прогутала је читава насеља, однијела бројне животе, раселила хиљаде становника, затворила путеве и блокирала саобраћај. Поплавни талас опустошио је села и градове, а штета коју ће оставити за собом засигурно ће бити мјерена у милијардама евра.
Ратник природе показао је колика је његова истинска разарачка моћ, упозоривши још једном човјека да мора више водити рачуна о добробитима мајке земље, која је човјечанству пружила све.
Научна заједница тврди да су све екстремније временске непогоде, којима свједочимо из мјесеца у мјесец, посљедица климатских промјена које су изазване све већим загађењем планете.
Иако свјетски моћници већ неко вријеме настоје доношењем различитих мјера умањити ниво загађења, конкретни резултати изостају. Отежавајућа околност је та што свијет није јединствен у вези са оним што треба чинити да би планета продисала. Дио јавности није присталица “зелених мјера”, јер сматра да ће човјечанству више одмоћи него помоћи, а значајан број земаља нема ни потребна средства за њихову реализацију.
У ту другу категорију свакако спада и БиХ, односно Република Српска. Наша земља нема новца ни за реализацију приоритетних пројеката, а камоли да се бави питањима из будућности.
О потребама изградње одбрамбених насипа на Дрини и Босни прича се још од црног маја 2014. године, када су катастрофалне поплаве погодиле неколико градова Републике Српске. Вода која се излила из корита ријека однијела је 17 живота и проузроковала штету већу до двије милијарде марака. Искуство које је Српска тада доживјела нажалост није за наук, јер поменути насипи ни деценију касније нису подигнути. О њима се и даље само прича као о пријекој потреби, али се заиста веома мало ради. Надлежни за нерад криве празну касу, али да је било истинске воље и жеље да насипи буду изграђени новац је могао бити нађен. Политичари годишње спискају милионе на непотребна путовања, а да су та средства макар дјелимично усмјерена у подизање бедема, грађани би могли мирније спавати.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
