Моћ као дрога
Западне земље дефинитивно губе рат с Русијом. Украјина је и даље далеко од тога да постане 33. држава чланица НАТО-а. Французи се суочавају са дуготрајном политичком кризом која ће их спријечити да играју било какву значајну глобалну улогу. Очекује се и пад ослабљене њемачке владе. У САД траје процес балканизације, док је НАТО, који је основан као одбрамбени савез против Совјетског Савеза, постао класични офанзивни јастреб - од Атлантика до Пацифика.
Ни стање унутар Европске уније није ништа боље. Основана како би донијела економски просперитет народима Старог континента, она је прерасла у готово неодрживу заједницу, јер су амерички и интереси бриселских бирократа стављени изнад националних земаља чланица. Доба у ком живимо подсјећа на некадашње хладноратовско. Дижу се нови зидови, како они физички, тако и они у главама људи који, слушајући и здраво за готово прихватајући оно што говоре разни Нерони, постају тек пуки кметови.
Што се тиче финансија, ни ту ствар није ништа боља, јер је изграђен један накарадни систем базиран искључиво на спекулацијама, класичном клађењу - да ли ће на берзама нешто расти или пасти, не на реалним основама, развоју индустрије. Свјетска банка, па и сам Међународни монетарни фонд временом су постали класични поробљивачи малих и неразвијених земаља. Како то изгледа у пракси, у својој књизи “Економски убица” сликовито је појаснио бивши агент ЦИА Ентони Перкинс. Политичка убиства, насилне смјене режима широм свијета, уцјене, притисци...
Ако се погледа и психолошки профил појединих западних лидера, човјек не може а да се не запита с којег су штапа и канапа они спали. Као да имају шифру. Због тога и не треба да чуди што досадашњи униполарни свијет, изграђен на једном таквом концепту, пуца по свим шавовима. Темељи овог свијета данас се више него икад налазе под утицајем ерозије - економске, финансијске, моралне и духовне. Ниједно царство није вјечно трајало, већ се по неком неписаном правилу изнутра урушавало због декаденције, неморала и опијатског утицаја моћи који је испирао мозак и стављао у трећи план живот обичног човјека. Урушило се и због тога што су главни догађаји биле борбе гладијатора у Колосеуму. Та зависност од моћи јача је од било које дроге. Не постоји лијек. Умјесто тога, диже се љествица и траже начини како да се повећа доза. И то је, у ствари, највећа опасност - јер када се неком измиче даска, односно пиједестал на ком стоји, наступа велика зависничка криза. Зависник тада са собом обично повлачи и оне који се у том тренутку нађу крај њега. Руши и уништава своју породицу, али и пријатеље. Разума је, нажалост, све мање, на шта нам указује и недавно одржани самит НАТО-а у Вашингтону.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
