Моћ као дрога
Моћ је попут синтетичке дроге, која вјероватно изазива највећу зависност код корисника. Они које обузме та зависност, не скидају се с ње тако лако, претварајући мозак у кашасту масу, која онда није кадра доносити рационалне одлуке.
Нажалост, та зависност, како “хемија” напредује, доводи до све непредвидљивијег и неразумнијег понашања зависника од моћи, који се у том трансу опијености и халуцинација почињу понашати све опасније по друштво и околину. Али и по саму “породицу”.
Моћ утиче на сујету, рационално размишљање, али и ниво тестостерона у тијелу, дижући га на један опасан ниво. И то је видљиво како код зависника на глобалном нивоу, који покушавају исцртати неке нове карте, тако и код нас. Када је у питању БиХ, симптоме ове опасне зависности у посљедње вријеме највише показује лидер СДА Бакир Изетбеговић. И он би да мијења стање у БиХ. Али не набоље.
Мјесец дана пред изборе, схвативши да би могао изгубити досадашње привилегије, политичку моћ и породичне послове, одлучио је до усијања довести односе унутар БиХ. Треба да заштити положај својеврсног султана, јер тада не би морао објашњавати гдје су нестале милијарде долара помоћи из арапског свијета. Тај манични страх натјерао га је да поново потегне за излизаном картом старом 30 година, кидајући за собом и посљедње ионако танке споне које три народа у БиХ држе на окупу.
Али, очигледно, то њему није важно. Битно је само очувати статус Изет-бега. И посљедње писмо које је као случајно испливало у јавност, а у ком СДА предлаже “рјешења” за БиХ, није ништа друго до спин да се мобилише “грађанство”, али да се та моћ фактички пренесе и на читав један народ, који би онда доминирао и владао над друга два.
Тако се сада намеће једна мантра како је до “егзистенцијалне кризе дошло јер се БиХ састоји од два ентитета и три конститутивна народа”.
Ти који пласирају ту тезу сматрају да “без темељног реструктурирања Устава како је постављен у Дејтону, промјена за БиХ неће бити могућа”. Њихов приједлог је да се САД “конструктивно ангажују” и то на два начина. Први је да “Америка иницира и подржи процес креирања потпуно новог друштвеног уговора за 21. вијек у БиХ, а други да САД охрабре Канцеларију високог представника да употријеби бонска овлашћења”.
Ко онда руши Дејтон? Након оваквих и сличних порука и иницијатива сасвим је јасно. Уз међународни протекторат покушава се остварити институционална моћ и контрола над Хрватима и Србима у БиХ, што никада добрим није завршавало. И та опасност ће бити присутна све док се појединци не скину с ове дроге.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
