Моћ друштвених мрежа

Анита Јанковић-Речевић

Тешко је замислити да свијет у 2019. години функционише без друштвених мрежа, чија је моћ нарасла до те мјере да се на њима воде политичке битке, рјешавају друштвено-социјални проблеми, прикупља новац за лијечење болесних и помаже породицама које се нађу на улици.

Колика је моћ друштвених мрежа, видљиво је на примјеру ауторке блога и “Фејсбук” странице “Моје дијете - часопис за родитеље” Јелене Бјелице која је покренула иницијативу да лијек “утрогестан”, који користе жене које чувају трудноћу, буде бесплатан за све труднице у Српској.

Ова млада новинарка и блогерка, изреволтирана чињеницом да труднице у Српској на  “утрогестан” мјесечно троше и до 45 марака, док га будуће мајке у ФБиХ и Србији добијају бесплатно, преко “Фејсбук” странице је позвала своје пратиоце да се удруже и од надлежних затраже да лијек буде стављен на листу бесплатних. За само неколико дана јавило јој се 2.000 жена које су подржале њен приједлог и дале јој вјетар у леђа да истраје у својој намјери. Захваљујући неколицини медија који су објавили Јеленину причу, глас о овој хвале вриједној иницијативи стигао је и до ушију челника у Влади РС. Премијер Радован Вишковић наложио је да буду пронађени начини и средства како би захтјеви из иницијативе били испуњени. Тако ће жене са ризичном трудноћом убудуће “утрогестан” добијати потпуно бесплатно захваљујући “Фејсбуку” и поменутој блогерки. 

Да је моћ друштвених мрежа несагледива, потврдили су и бројни примјери везани за случај катастрофалних поплава које су прије пет година погодиле Републику Српску. Бројни корисници “Твитера” и “Фејсбука” у тим тешким данима покренули су безброј акција помоћи којима су скупљали храну, хигијенске потрепштине, ођећу и обућу за угрожено становништво.

Сличне ситуације су се десиле и небројно пута када су се појављивали апели за лијечење обољелих, даривање крви, тражење посла, бесплатног смјештаја или слично. За само неколико часова јављало се на стотине људи спремних да помогну. Чак и када помоћ није била у новцу или другим материјалним стварима, људима којима је помоћ била неопходна много је значила и топла ријеч утјехе, подршка и чињеница да нису сами.

С друге стране, тачно је да су “Инстаграм”, “Твитер”, “Фејсбук”, “Снепчет” отуђили људе, да нас свакодневно подстичу да стварамо лажну слику о себи, да су многи гледајући “савршене” животе на “Инстаграму” запали у депресију, не знајући да ти људи губе сате да направе савршене фотографије које су ништа друго до шарена лажа. 

Иако интернет платформе већину времена користимо за “убијање” доколице или за “шпијунирање” бивших пријатеља и љубавника, побројани примјери су доказ да су у врло озбиљним ситуацијама, у којима су понекад животи у питању, друштвене мреже можда једине које могу покренути ствари с мртве тачке. Сљедећи пут, прије него што заустите да критикујете савремене облике комуникације, застаните и запитајте се колика је њихова моћ због доступности широким народним масама и брзине ширења информација, наравно, ако их правилно користе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана