Мјесец БХРТ мозаика
Јавни сервис БХРТ је достојно обиљежио најсветији мјесец код муслимана мјесец рамазана и велики празник Бајрам. Ревносно су свакодневно извјештавали у емисији “Рамазански мозаик” о свему што је пратило пост и светковине једног народа, оног бошњачког.
Други конститутивни народи у државној заједници, који су такође имали мјесец поста са највећим хришћанским празником Ускрсом и Васкрсом, за уредништво и новинаре ове медијске куће као да нису постојали. Осим по једне литургије на сам дан празника и куртоазне честитке других вјерских садржаја за Хрвате католике и Србе православце није било.
Управо је БХРТ огледало државне заједнице и онога што би грађански оквир који заговарају сарајевски политичари требало буде сутра. Програм креиран за оне који су најбројнији, а за све остале не би било мјеста. И зато грађански концепт не може и неће проћи.
И није само екран био гарниран бајрамском софром, против које да се разумијемо нико нема ништа против, већ је и БХТ радио имао програм прилагођен рамазану. А то значи да су се са заједничких радио-таласа јавног сервиса свакодневно могле чути илахије и касиде, које ни Хрвати ни Срби, а вјероватно ни Дерво Сејдић и Јакуб Финци, баш много не разумију.
Не дај Боже да су музички уредници пустили “Вилу Грабовчеву”, у коју се куну католици или рецимо “Радо лепа Радо”, коју Срби радо запјевају, вјероватно би пукао гром из ведра неба.
И онда се у руководству БХРТ-а питају зашто је слаба наплата РТВ таксе у појединим дијеловима државне заједнице, зашто слабо стоје и зашто им гледаност није баш најбоља. Па како ће и бити када БХРТ слави непостојеће празнике 1. март и 25. новембар по жељи само једног народа и локалног чаршијског политичког естаблишмента. Онда се чудом не могу начудити да у Мостару нико не узима за озбиљно поменуте дане “независности” и “државности”, а тек у Републици Српској, у којој су то редовни радни дани, који буде болна сјећања на српске жртве. Али се зато не пропушта прилика да се по руководству српског народа и Бањалуци пљује сваког дана. У сличној позицију је и ХДЗ, Драган Човић и Хрвати. Жалосно, али новинарске објективности и реалности ни грам. О етици да се и не говори.
Није ми познат национални састав уредника и новинара нити то било кога треба да интересује, али би програм, ако је јавни сервис на нивоу државне заједнице, морао да буде уједначенији. С друге стране није јасно ни шта и да ли уопште раде српски и хрватски кадрови у управном и програмском одбору ако овај други уопште и постоји.
Остаје нејасно да ли ће послије 40 дана рамазана и Бајрама бити настављено са мозаицима о том како је Бајрам прослављен од Хаткиних њива, Омеровог гувна, Велагића па до осталих мјесних заједница широм бх. дуњалука.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
