Мјеркање посла
Тешка су времена, а доћи до посла гдје су пристојна примања, при томе да нисте страначки војник, није нимало лако, а често се доводи у везу са нереалним. И не тако давно у Српској постојале су фабрике које су запошљавале више хиљада људи у сваком регионалном центру. Данас, потпуно другачија слика.
Много тога се промијенило, па тако незапослени не пристају на посао по сваку цијену и то из више разлога, а само ове године са евиденције Завода за запошљавање Републике Српске обрисано је 48 особа које су одбиле понуђено запослење у својој бранши. Разлог је, прије свега, лоша плата те услови рада. Једноставно, неће људи да раде, јер сматрају да заслужују боље услове. Легитимно с њихове стране, али, ипак, пружена им је шанса и прилика, каква-таква.
Висина плате први је и основни сегмент који одбија добар дио људи да се не баве оним за шта су се школовали. С друге стране, људи мјеркају послове, па тако не желе да прихвате оно што им се нуди на тацни.
Ту озбиљну улогу играју и послодавци, јер радници не знају која ће права имати, али и какву плату. Такође, срамота је да данас неко има плату од 650 марака, тачније минималац. Поред тога, велики је број оних који су на евиденцији бироа само формално.
Ипак, већина људи нема тај луксуз да бира послове како би прехранили породице и обезбиједили егзистенцију. Занатлије су најтраженије, а све их је мање па за њихове услуге људи чекају мјесецима. Уз то, пензионери који имају минимална примања приморани су да раде како би преживјели ова турбулентна времена. Шта може пензионер са 300 марака пензије себи да приушти? Не може апсолутно ништа, посебно ако имамо на уму да ће све од 1. јануара бити скупље. Људи су доведени пред свршен чин, а довијају се на разне начине, не бирајући средства.
Одлив радне снаге у земље западне Европе отворио је простор и за људе који су остали у Српској. Ипак, примања у појединим општинама, гдје су плате и испод 700 марака, пут су за куповину карте у једном смјеру јер са тим примањима немогуће је преживјети.
С друге стране, имамо и позитивне примјере као што су Станари, гдје просјечна плата износи 1.344 марке или 1.267 из Угљевика.
Све испод просјечне плате је понижавање, па и не чуди што људи одбијају такве послове. Уз то, у већим градовима као што су Бањалука, Бијељина или Требиње, гдје су трошкови живота превисоки, и просјечна плата је недовољна за егзистенцију. То знају они који је имају.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
