Митови и легенде о БиХ
Готово прије 15 година Западне силе су дошле на Балкан силом и покушале да установе мултиетничку демократију у БиХ. Иако је Дејтонски споразум можда имао добре намјере, он је, нажалост, скован у незнању и ароганцији. Он је рефлектовао западне приоритете и интересе и био заснован на увјерењу да би само модел који наметне запад могао да функционише. Оне су одбиле сваки поглед да су приоритети, интереси и увјерења локалних људи оправдани и игнорисали политичке реалности.
Због тога је од 1995. године БиХ била на силазној путањи. БиХ је вјештачка држава која није никада постала одржива, уједињена политичка заједница. Нажалост, западне силе, посебно СAД, очајнички се држе мита о БиХ.
Данас, можемо да укажемо на три кључна, међусобно повезана питања, која, посматрана заједно, указују на веома озбиљно гомилање кризе у БиХ. Као резултат тога, распадање БиХ је узело маха и вјероватно ће се 'држава' суочити са одређеним одлучујућим тренуцима сљедеће године који би могли да одведу према колапсу земље.
Можда су три најважнија питања: наставак неслагања о државној имовини, могућа кривична оптужница против премијера РС Милорада Додика и уставне реформе.
Стално и дубоко неслагање о томе да ли су некретнине власништво државе БиХ или ентитета могло би лако да поткопа сваку будућу наду да ће БиХ преживјети и веома је мало вјероватно да ће чврста рука високог представника бити способна да то ријеши на задовољство свих страна.
Оптужница против Додика, која би могла да буде подигнута у септембру, највјероватније ће довести до учвршћивања ставова лидера из РС и из Федерације БиХ, без рјешавања било каквих законских питања.
Коначно, расправа о уставној реформи, која би требало да почне сљедећег мјесеца, има веома мале шансе да доведе до унитарније, централизованије БиХ. И уколико сва уставна питања буду "постављена на сто" - посебно постојање ентитета - то би могло брзо да доведе до тоталног растакања БиХ.
Такође, постоје фундаментална неслагања о политичкој улози "међународне заједнице" (у стварности већег броја западних сила) између бошњачких лидера генерално наклоњених наставку чврстог наступа у дешавањима у БиХ и лидера из РС генерално противника мијешања 'међународне заједнице'. Уколико OHR буде затворен до краја године, као што се многи надају, мораће то учинити са неиспуњеним "пет плус два" условима и циљевима.
Треће, суморна и све лошија економска ситуација у БиХ има погубан утицај на одрживост државе БиХ. Иако цијела БиХ осјећа ефекте свјетске економске рецесије, она се највише осјети у ФБиХ. Чак и прије економске кризе, Федерација је имала мање залихе новца и привлачила је мање страних инвестиција него РС. Чињеница да РС води у овој борби само шири јаз међу њима.
И шта западне силе раде усред ове кризе? Као по обичају, оне настављају да проповиједају старомодне идеје и неуспјела рјешења. Оне се залажу за програм "пет плус два", уређују одлуку БиХ да учествује у вјежби NATO-а "Здружени напор" и финансирају оперативну команду у Сарајеву.
Нажалост, ниједан од ових пројеката нема ништа заједничко са стварним потребама БиХ и њихова ирелевантност помаже продубљењу кризе.
Западни лидери инсистирају да је "прво и најважније, да БиХ мора остати једна, суверена држава". Aли, оне никада нису објасниле зашто?
(Aутор је професор вашингтонског Универзитета за националну одбрану)
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
