Мистерија свих мистерија

У љетним мјесецима непосредно прије жетве, али и након што жито буде овршено то постаје питање свих питања на које се одговор не добије најчешће до краја августа. Чини се да ниједну годину ратари нису ушли у њиве и комбајне, а да су знали колико ће наплатити свој уложени рад и труд. Причу о откупној цијени пшенице обично заврте само произвођачи кад класје пожути.

Већ помало на мукама због неизвјесности исхода саме сезоне, стидљиво крену пропитивати колико ће коштати килограм жита, али за одговор као по писаном правилу редовно остану ускраћени. Млинари и привредници из пекарске индустрије тих дана обично се понашају као потпуне незналице, чак ни не наслућујући ту фамозну цифру по којој ће откупљивати пшеницу.

Зар је могуће да цијена у јеку жетве буде толика мистерија да се чак не може ни предвидјети колико би жито могло коштати?

Берзанска кретања нису никаква тајна, онај ко прати ситуацију и коме је то посао може бар оквирно знати исход ситуације. Поготово ти исти млинари и пекари који брашном и пшеницом тргују готово свакодневно, кретања на берзи познају колико и свој џеп. Упркос томе, с понудом не излазе до јесени, ограде се зидом ћутње и чекају исход ситуације на глобалном тржишту, док за то вријеме уредно примају пшеницу у своје силосе. На крају, ратаре доведу пред свршен чин и на јесен им исплате онолико колико су наумили. Обично то буде повољан моменат за њих, када је цијена на берзама практично најнижа. Произвођачима не преостане ништа друго него да се помире са таквом ситуацијом будући да су робу мјесецима раније предали, а на шта су приморани због чињенице да немају одговарајући простор за складиштење. Највећи број ратара није у могућности да калкулише и чека повољну цијену, баш као и домаћи малинари који су у истој ситуацији. Воће предају хладњачарима чим га оберу, немајући појма колико ће новца добити за своје брижно узгајане производе.

Такав однос откупљивача, али и низ других проблема попут слабих приноса и лошег квалитета, штете узроковане временским непогодама, пољопривредне произвођаче мало-помало удаљава од производње. Једни се окрећу неким другим културама за које се надају да би им могле донијети колико-толико бољу зараду, а други, свјесни да је стање у домаћем аграру годинама хаотично и да је врло мало профитабилних грана пољопривреде, трајно дижу руке од тог посла. Ситуација је сама од себе тешка, а неизвјесност око откупне цијене само досипа со на рану произвођача, због чега је овакву вишегодишњу праксу потребно мијењати.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.