Мирише на нову кризу
На берзанским шпекулацијама многи су пали, али и обогатили се. Поготово они који су могли нањушити ток догађаја или на неки од начина утицати на њих.
Милијардер Џорџ Сорош управо је на тај начин дошао до енормног богатства, кладећи се у септембру 1992. године на пад вриједности британске фунте. Тај дан касније је прозван црним петком. Да ли је и Ворен Бафет, који се сматра једним од најцјењенијих инвеститора данашњице, нешто наљушио, односно шта он то зна, а други велики играчи не? Бафетов инвестициони фонд “Беркшир Хетавеј” прво је распродао велики број акција у компанији “Епл”, а онда и у Банк оф Америка. Овом приликом, пророк из Омахе, како га многи називају, ријешио се акција ове банке у вриједности од чак 982 милиона долара. Према мишљењу аналитичара, одлука да распрода велики дио акција, те да богатство чува у кешу, не слути на добро по америчку, али и глобалну економију и финансије.
Најинтересантнији детаљ у овој причи јесте да је он побјегао од акција једне од највећих америчких банака. Бафет је недавно критиковао банкаре да се понашају неодговорно, те да би требало да постоји закон који би санкционисао њихову похлепу и лоше пословање - које се највише огледа у погрешном улагању новца и жељи да се преко ноћи обогати, на кладионичарски начин. Иако Бафет овом приликом није прецизирао које су све лоше потезе вукли банкари, поједини финансијски стручњаци сматрају да је вјероватно мислио на тржиште некретнина. Поједине банке преплављене су лошим кредитима, али и обвезницама које постају све проблематичније.
Прије почетка рата у Украјини камате у западним земљама кретале су се око нуле. Похлепни су то покушали да искористе дижући кредите и улажући тај новац у берзе, куповину акција и обвезница. Направљени су балони, који помало личе на оне из 2008, када су поједине америчке банке клекнуле, те је морао интервенисати ФЕД штампајући нове количине новца и покривајући губитке које су несавјесни банкари направили. Тада се најбоље видјело колико то банкарско лудило може далеко ићи. Давали су кредите знајући да они који их добијају не могу вратити, а онда су се и кладили на то. Како ствари стоје, нису научили лекцију.
Инфлација је у посљедње двије године дигла камате на историјски рекордан ниво, што је онда узрочно-посљедично довело и до раста трошкова хипотекарних кредита. Још једна област која оптерећује банке је дуг по кредитним картицама, који је недавно достигао рекордну вриједност, али и већи проценат људи касни са плаћањем. Уколико поново нека од америчких банака клекне, то би било далеко горе него 2008, што би онда попут домино ефекта утицало и на остатак свијета. То ће највише погодити обичне људе и довести до њиховог додатног осиромашења. Банкари не треба да брину, ту је ФЕД-ова штампарија.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
