Мирис барута
Бањалука је у 2012. годину ушла уз пјесму, игру, весеље, честитке, али и у мирису барута као да је ратно стање, јер је била засута разним врстама пиротехнике.
Топовски удари, "биг бенг" петарде и други пиротехнички арсенал који је бачен на Тргу Крајине довео је бројне посјетиоце прославе на отвореном до ивице лудила и издржљивости. Сталне детонације од којих је понекад подрхтавало тло под ногама оставиле су горак укус код оних који су дошли да се провеселе и уживају у добрим тоновима.
Тргом Крајине се ширио мирис барута који је недвосмислено подсјећао на крваве деведесете године прошлог вијека, а права је срећа што, бар званично, нико није повријеђен.
Узалудни су остали апели полиције да се приликом славља не користи пиротехника. Хајде да се ватромети које су становници понијели на Трг Крајине донекле и оправдају, јер су бар стварали визуелни ефекат, али остаје нејасно у чему су уживали неодговорни малишани које су родитељи нијемо посматрали док су бацали хиљаде петарди на главну бањалучку улицу. Остало је нејасно у чему су то уживали и обијесни појединци старијег адолесцентног доба који су бацали топовске ударе.
Сваки покушај да се том улицом дође до платоа испред бине био је испуњен великим ризиком и прави пут кроз пакао. Многи као да су једва чекали "жртве" да би те страшне направе бацили на њих.
Присјећајући се најлуђе ноћи намеће се питање да ли ћемо због нечије лудости и неваспитања убудуће на славље на тргу морати долазити у шљемовима и панцирним прслуцима као заштитом од "петардаша". Питање је и зашто су полицајци све нијемо посматрали и гледали рат пиротехником.
Срби су весео народ који воли да слави уз пуцње, али се ове године баш претјерало. Очигледно је да продавцима пиротехнике није било битно коме и колико продају већ само да добро зараде. У томе су им надлежне институције великодушно помогле не предузимајући ништа да нас заштите од "петардаша".
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
