Минут ћутања
Ратне ране још боле и тешко да ће икада и престати, јер мајке и на једној и на другој и на трећој страни не скидају црнину, већ сваки пут изнова јецају када политичари зарад личних интереса, сулудих циљева, визија и митова у свакој прилици додају нову шаку солу на њихову бол.
Тешки злочини су почињени деведесетих година прошлог вијека. Жртава и крвавих руку било је на свим зараћеним странама, али увијек постоје двије, а у нашем случају, чак и три стране истине, које су и данас камен спотицања у овој и оваквој БиХ. Јер не престају покушаји прекрајања историје, односно одржавања онога што је можда, и некад прије деведесетих, скројено далеко од јадног народа који је гледао како да сачува живу главу и своје вољене, да их склони од метака док су им капу кројили на неким сигурнијим мјестима.
Пуна и права истина о кривцима и жртвама још није изашла на видјело јер је многих оних који и даље гурају под тепих праву слику и покушавају да у миру испуне што у рату нису успјели. Док Бошњаци упорно истрајавају на причи о Сребреници и злочине које су тамо почињени називају геноцидом, при том не желећи да чују за српске жртве ни на једном мјесту у БиХ, Срби настоје да то демантују и натјерају свијет да прогледа. Да схвате, прихвате и признају да су и Срби страдали, да српске жртве нису само војне, да су на кућним праговима убијани и цивили. Старци ослоњени на штапове, дјеца док су се играла, мајке док су покушавале да их заштите од метака.
Не треба нико из свијета да иде далеко како би сагледао истину. Сви знају гдје је Сребреница, и нека знају, али недалеко од ње је превише стратишта и гробова са српским именима и презименима. И тако још на добром дијелу територије БиХ. И то је суштина који сви треба да прихвате и признају. То је пут којим сви треба да крену јер је истина основ који се мора узети без резерве и извртања чињеница. Нико не оспорава да су почињени злочини над бошњачким народом, али исто тако не смије да оспорава да су и Срби били жртве и да нису поубијали саме себе. Неко их је убијао, бацао у гробнице, палио им села, брисао са лица земље читаве породице, протјеривао са вјековних огњишта. Пред нама су дани у којима ће Бошњаци оплакивати своје најмилије којих ће и ове године још сахранити у Поточарима, а Срби се присјећати покоља који је почињен над српским народом у селима око Сребреници и Братунца. Ипак, како сада ствари стоје, ове године неће бити комеморативне сједнице Скупштине општине у Сребреници као ранијих година када су сви редовно одавали почаст свим жртвама. Политика и политичке игре су одрадиле своје и поново дигле тензије које, увелико и свако мало, подгријавају и поједине земље из региона и свијета документима у којима стају на страну једне од страна у БиХ.
Свако нормалан и искрен треба да ода почаст свим жртвама и тражи да сви одговарају за злочине, а не да штите своје, а другима стављају на терен и оно за чим немају везе, само јер су друге вјере.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
