Минуси Савјету министара

Никада се није десило ни да извјештај не може да прође ни на једној од сједница комисија и да ће, како ствари сада стоје, "пасти" и на сједници Представничког дома.

Да се неодбрањиво не може одбранити показали су ставови и позиције и опозиције на нивоу БиХ.

Устврдили су да не само да је извјештај написан тако да се из њега ништа не може разазнати, већ да су у Парламент из Савјета министара долазила углавном небитна акта и да никаквих резултата рада нема.

О каквом се хаосу у институцијама ради довољно показује чињеница и да, када су, чудом, најзначајнији реформски закони из Савјета министара и стизали у Парламент, тамо падали чак и када би у Парламенту трчали пети почасни круг.

Да се Савјет министара ове земље одродио и од посланика у Парламенту БиХ, и од Републике Српске и од Федерације доказују чињенице, јер су и посланици и званичници ентитета о ономе што су министри на нивоу БиХ усвојили неријетко били информисани из "Службеног листа" или од новинара или другим каналима тек када би све било готово.

Први пут и опозиција и позиција траже да овај сазив Савјета министара на челу са Звиздићем оде.

Извјесно је да ће извјештај о раду у 2016. пасти и да ће сасвим сигурно на јесен бити затражени смјена. Ипак, ако и буде затражена, па и изгласана у Представничком дому, шансе да Дом народа да црвени картон министрима су никакве.

За сада је свим извјесно да ће радити у некаквом техничком мандату и да од њих овај народ никакве користи имати неће.

Стога и нису чудне оцјене да је овај Савјет министара гори и од оног првог постдејтонског, када се у овој земљи није знало ни ко пије ни ко плаћа.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.