Минималац

И природно је да, када се сагледа ко кога заступа, да синдикат увијек тражи више, а да послодавци гледају да то буде мање од траженог те да на крају, ипак, ни једни ни други не буду у потпуности задовољни када Влада Српске пресијече и утврди најнижу плату коју радници могу да зараде.

Такав епилог уписан је и ове седмице, на крају још једне рунде преговора и размимоилажења социјалних партнера. Синдикат је тражио да минимална плата иде ка 873 КМ, послодавци, позивајући се на своје разлоге и анализе, нису хтјели ни да чују за то, тако да је од јуна најнижа, загарантована плата у Српској 650 марака, односно за 60 већа него до сада.

Живимо и радимо у изазовно и неизвјесно вријеме. У данима у којима може да се све из коријена промијени, чак и за само 24 часа, а најбољи доказ је и пандемија, која још има своје репове у многим пословним круговима те руско-украјински сукоб, који озбиљно дрма добар дио планете и далеко јаче економије и привреде од ових наших.

Али, опет, с друге стране, морају се поставити јасне рачунице и запитати ко може данас, или како може преживјети са 650 марака мјесечно, односно ако је под једним кровом двоје који зарађују по толико, а имају још по једна или двоја уста која морају хранити, школовати, извести једног дана на прави пут. Како то извести са 1.300 марака када су цијене одлетјеле у небо и када је већ извјесно да ће то потрајати још неко вријеме? Како?

Међутим, сваки раст плата, уз подизање степена поштивања права радника треба похвалити, али то није довољно. Мора се обезбиједити да све одлуке, на крају, у потпуности буду спроведене у дјело, а не да се тражи начин како да буду “заобиђене”. На штету радника.

Ту је и прича о просјечној плати у РС која, према посљедњим пресјецима, прелази и 1.000 марака, али свима је јасно како се дошло до тог броја. Да су просјек извукли они који зарађују далеко, далеко више изнад тог износа, јер је истина да највећи дио радника зарађује од 600 до 800 марака, тако да је и даље поражавајуће да је маса оних који се, сваки мјесец изнова, питају због чега су још овдје.

У Републици Српској, односно БиХ има новца. И то нико не може да оспори. Поскупљења су донијела и додатне милионе у главне касе, али та средства нису никако добро распоређена. Направљен је превелики јаз међу народом, а истина је да треба помоћи и привреди и радницима. Само је потребна воља и то је то.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.