Милов крах
Мило Ђукановић суверено је владао Црном Гором посљедњих двадесетак година на свим нивоима власти, док се није десио 30. август 2020. године и потпуни заокрет на политичкој мапи те земље.
Демократски фронт, Демократе Алексе Бечића и УРА Дритана Абазовића јасно су дали до знања коалицији око ДПС-а да више ништа неће бити исто. И након тога, било је пуно преокрета и турбуленција, али оно што је сигурно, Ђукановић је изгубио на јачини. Кулминација је виђена у недјељу на локалним изборима који су одржани у 14 општина, а све очи биле су упрте у главни град, гдје је, сада већ бивши градоначелник Подгорице, Иван Вуковић доживио дебакл.
Лидер Демократске партије социјалиста (ДПС) Мило Ђукановић са коалиционим партнерима формираће власт у само три општине, Бару, Плаву и Бијелом Пољу, док су у осталих 11, гдје су и регионални центри Колашин, Будва и Пљевља, разлога за славље имали ДФ, Демократе, УРА, али и покрет “Европа сад”.
Управо је поменути покрет “Европа сад” најпријатније изненађење локалних избора, а мјесто новог градоначелника главног града резервисано је за Јакова Милатовића, бившег министра економског развоја у Влади Здравка Кривокапића. Милатовић је стао раме уз раме са још једним бившим министром и лидером покрета Милојком Спајићем, који су послали Милов ДПС у политичку историју.
Ђукановићу је Подгорица окренула леђа, јер су се он и његови страначки послушници одродили од народа, али и против вриједности које и данас у Његошевој Црној Гори живе. Образ, част и непоколебљивост испред, у том тренутку јачег, и даље су присутни. Изгубио је ДПС и на Жабљаку, мјесту које је оличење слободе и принципијелности, гдје се, како је владика Амфилохије говорио, десио “народ”. На литијама по снијегу и на минус 20, људи су бранили своју Српску православну цркву, не размишљајући о посљедицама, без страха, корачајући заједно ка неким бољим временима.
Ђукановић је актуелни предсједник Црне Горе још годину дана, а то ће му бити и посљедња функција ако се овако настави. Предсједнички избори у Црној Гори су већ идуће године, а вријеме више није његов савезник. Изгубио је и све остале савезнике, ауторитет и јачину у сопственој партији.
Очигледно глас народа није глас за ДПС и Мила Ђукановића, али јесте казна за све оно што је радио. Залагао се да затре све са префиксом “српски”, до те границе да забрани и потписивање Темељног уговора СПЦ са државом Црном Гором. Ипак, и то се десило, тако да лидер ДПС-а губи политички педигре, али и градове у којима је владао. На радост српског живља у Црној Гори.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
