Милом или силом
Најгоре што се може урадити јесте препустити нешто случају. Да се само од себе ријеши. Или олако прихватити. Иако су мјесецима уназад истицали како их ништа не може изненадити у вези са мигрантском кризом, те да за све сценарије имају припремљене планове, испоставило се сасвим другачије. Причало се у празно, тек онако да се нешто каже.
Када је посљедњих дана ова криза кулминирала, сви ови "јунаци" ником поникоше и у црну земљу погледаше. А проблем сваким даном све већи и пријети да поприми катастрофалне размјере. Како у хуманитарном, тако и безбједносном аспекту, јер незадовољство међу мигрантима је сваким даном све веће.
Одговарајућих смјештајних капацитета у којима би се смјестило неколико хиљада избјеглица, колико их тренутно борави на простору Унско-санског кантона у ФБиХ, једноставно нема.
Додатни проблем представља и чињеница да је њихов број на овом простору сваким даном све већи. Томе су допринијеле и власти у Сарајеву, које су по оној "муко моја, пређи на другога", однедавно увеле и "талго" воз на релацији Сарајево-Бихаћ. Био је то непромишљен потез, јер се није размишљало о посљедицама такве одлуке.
Народ Велике Кладуше и Бихаћа је очајан. Прелила се чаша. Организовани су и протести, али њихове захтјеве не чују у Сарајеву, а камоли негдје даље.
Умјесто помоћи послата је полиција на гранични прелаз Маљевац, која треба да спријечи пролазак неколико стотина мигранта ка Хрватској. Саопштено је како ће мигранти из међуграничног подручја морати отићи. Мораће остати у БиХ. Милом или силом.
У нормалном свијету, границе се штите споља, а у БиХ изнутра. То фактички значи да свако може ући, али не и отићи из БиХ. То једино радно способна омладина може.
И то један од планова који се тренутно спроводи. И он није начињен у БиХ, већ у западним земљама које су се посљедњих мјесеци клеле да ће помоћи БиХ да ријеши питање мигрантске кризе. Испоставило се како та помоћ подразумијева да се од БиХ направи својеврсни колективни мигрантски центар.
Ова прича ће бити "заокружена" када се на границе Европске уније постави 10.000 наоружаних граничара.
Шта рећи него лицемјерство међународне заједнице. И то оне заједнице која се наводно залаже за људска права, демократију и поштовање људских права и слобода. Заједнице која је, између осталог, и довела до великог егзодуса грађана Сирије, Либије и других арапских земаља.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
