Мило нејаки
“Не може нам нико ништа, јачи смо од Србије...”, запјевао је политичар корњачиног вијека Мило Ђукановић на слављу наводне побједе његове Демократске партије социјалиста (ДПС) на локалним изборима у Подгорици и Котору. Колики је тријумф, само он и његови страначки другови знају јер нигдје самостално не могу да формирају власт.
Можда је већи успјех што се ДПС послије дебакла из августа 2020. на парламентарним изборима у Црној Гори уздигао из пепела, али још није повратио повјерење у народу.
Заиста није јасно зашто Ђукановић и његова клика толико мрзе Србију када се зна да је огроман број Црногораца насељен у Београду и широм Србије. Поједине општине попут Врбаса у Војводини су комплетно састављене од Црногораца. Бројни уносни послови, некретнине, лијечење на ВМА, образовање у школама и на факултетима те друге погодности су доступни црногорској браћи. Свуда су третирани као домаће становништво без икакве разлике. Чак и највећи црногорски извозни артикл - криминал базу има у српској престоници. Зато још више чуди зашто постоји непријатељски однос према држави и народу који је Црногорцима по генетици, језику породичним везама најближи.
Проблем за ДПС и Мила Ђукановића, који је за вријеме своје владавине међу првима признао лажну државу Косово и ушао у НАТО, је умишљено мијешање Београда у унутрашње ствари Црне Горе. Неће да схвате да се дио Црногораца који се изјашњавају као Срби освијестио и не жели да мијења свој идентитет. Управо тих тридесетак и кусур одсто од укупно 680.000 држављана најмање бивше југословенске републике неће да се окрене против матице, неће да се одрекне своје Српске православне цркве и приступи непризнатој вјерској секти Мираша Дедића, такозваној Црногорској православној цркви, не жели да му буде наметнут Милов национализам. Посебан проблем ДПС-а и његових западних покровитеља су партије којима су додијелили придјеве “просрпски” и “проруски”, а које предводе Андрија Мандић и Милан Кнежевић. Са великом подршком у народу добиле су значајне позиције на политичкој позорници и чак су ушле у државну власт. То боли и жуља! И по чему је то јадни Ђукановић јачи од Србије? Официри му се школују на војним академијама у Србији, а тако и полицајци. Највише робе Црна Гора добија из Србије и њој највише продаје оно што у врлетима никне и буде узгојено. Да ли је јачи што му народ иде на операције и по лијекове у Београд?
А Србија се према сваком Црногорцу поставља као права мајка. Прима их у своје наручје, њедра и даје све као да су у питању Врањанци, Лесковчани, Зајечарци, Нишлије... Срамотно је понашање дијела Црногораца заслијепљених свим “добротама” Запада. Кратког памћења и из велике злобе, заборавили су када их је Београд у корони снабдијевао вакцинама и у својим центрима све имунизовао као да су држављани Србије. Да није српских туриста, и морски туризам би им био јак као паучина...
Да је владика Његош жив, Ђукановића би могао да прогласи “лажним царем” али уз њега боље иде оно “Мило нејаки”.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
