Милиони, камиони

Док породице несталих у протеклом рату, нарочито из Републике Српске више деценија у агонији чекају било какве информације о  најмилијима, Институт за нестала лица БиХ све више представља финансијски терет без адекватног доприноса рјешавању проблема несталих и не служи сврси.

Ревизори су у овој установи открили  озбиљне неправилности у  раду, као и  сумњиве трошкове, унапређења без процедура и конкурса, као и друге мањкавости. Откривено је и да Институт користи више специјализованих возила него што је дозвољено. Можда су та возила толико специјализована да могу да се користе за све осим за тражење несталих па због тога и јесте дуг пут до проналаска и идентификовања жртава. Ревизори су утврдили и нелогичности при коришћењу службених возила јер су на путним налозима уписане различите километраже за исте релације.

Иако би неки рекли да контролори знају и да “цјепидлаче”, ово  указује на могуће манипулације службеним средствима. Још један озбиљан проблем јесте свакако унапређивање запослених на радна мјеста без јасно дефинисаних процедура, а утврђено је да су три особе унапријеђене без јавног конкурса. Међутим, хајде да не цјепидлачимо, јер унапређења без процедура можда и није било и можда у Институту  имају другачије гледиште, односно  да је једина права процедура “ко кога зна”. Ревизија је показала да Институт годишње троши 3,15 милиона КМ, од чега половина иде на плате запослених чији рад када се гледа процес тражења несталих, поготово Срба, није баш за Гинисову књигу рекорда.

Осим ових неки ће рећи можда и “тричавих ствари” ти “страшни ревизори” утврдише и да су пробијани буџетски лимити на појединим уговорима па се тако трошило и капом и шаком за сервисирање возила, гориво, канцеларијски намјештај, али и на плаћање пензионера да обавља рачуноводствене послове.

Представници удружења проистеклих из протеклог рата у Српској тврде да Институт има и селективан приступ према жртвама, јер су српске жртве мање вриједне. Министар рада и борачко-инвалидске заштите РС Данијел Егић раније је изјавио да је проналазак и идентификација посмртних остатака Срба откако је то прешло на ниво БиХ сведено на минималну мјеру. То додатно компликује процес тражења несталих особа и ствара неједнакости и неправде и поставља питање сврхе институције која троше милионе, а резултати су по многима, нарочито породицама српских жртава, негдје између “непостојећих” и “невидљивих”.

Такође нерационално коришћење ресурса указује на могуће злоупотребе и мањак одговорности у раду Института, а пракса нетранспарентног унапређења и различит однос према жртвама додатно нарушава професионалност и потврђује да Институт не испуњава своју основну сврху.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.