Милиони без покрића
О институцијама на нивоу БиХ се полемише од када су настале, а годинама се њихов број само повећавао. У неколико наврата, углавном из Републике Српске, иницирана је тема о томе да коначно буде отворена приче о стању на тим адресама, да се подвуче црта те јасно види која од њих је и потребна овој земљи, а с циљем ефикаснијег функционисања, испуњавања обавеза и смањивања енормних рачуна на годишњем нивоу.
Међутим, те идеје, ма колико некада биле за дневно-политичке потребе, а некада истинска жеља због рационализације, нису успјеле да стигну на сто нити на дневне редове, јер су то у старту, годинама уназад, без аргумената, одбијали махом политички представници бошњачког народа.
И тако су те агенције, канцеларије, институти и друге за све и свашта, пуне службеника за све и свашта, опстајале и опстају, а то нас кошта на стотине и стотине милиона марака сваке године. А прошло је и њих поприлично, а у свима њима смо слушали и слушамо како смо сиромашна земља и како нам треба помоћ, а свједочимо и томе да углавном сваки посао завршавамо тако што се задужујемо.
Суштина је другачија. Новца и те како имамо, али није добро распоређен. Не одлази на праве адресе нити у праве сврхе, а заједничка каса на нивоу БиХ је само један од примјера чије су грешке у корацима познате свима. Ревизори их сваке године објелодане, са подацима о потрошњи, али их мало ко чита, а камоли поступа по препорукама.
Иако је у разним министарствима, канцеларијама, агенцијама, дирекцијама, институтима запослено готово 23.000 особа, међу којима свакако има оних који су својим радом оправдали радна мјеста за која су се изборили и која су им поклоњена због којекаквих партијских заслуга или симпатија, осим њих ангажовани су бројни спољни сарадници који исто извлаче милионе из касе, без свеукупног доказа о резултатима рада.
И то је суштина онога на шта многи годинама упозоравају. Да је заједнички ниво мјесто које је у великој мјери служи за ухљебљавање по политичким, пријатељским и кумовским линијама из сва три конститутивна народа. И у томе лежи и истина о томе због чега прича о рационализацији и смањењу броја институција на нивоу БиХ не долази на дневни ред.
Таквих тема о којима се прича, а заправо не прича, подужа је листа. Далеко од тога да у Републици Српској и ФБиХ, као саставним дијеловима ове БиХ, нема таквих и сличних проблема, али заједнички ниво је замишљен знатно другачије од овога што сада имамо. У сваком смислу.
Дошло је до тачке кључања и ситуацију у реалне оквире могу вратити само они који су закували. И то да их стално не позивају они који најбоље знају њихове бројеве, већ да сами признају грешке те да се кроз дијалог све три стране пронађе излаз из ове кризе коју ће осјетити сви.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
