Мигрантска логика

Дарко Момић

Проблем илегалних миграција одавно је постао глобални проблем или још боље речено од почетка је глобални проблем и зато су очекивања да БиХ ријеши тај проблем већа заблуда од оне да мигрантска криза и није неки претјеран проблем.

А тако су се према овом питању колико до јуче односили најодговорнији људи у овој земљи, прије свих министар безбједности Драган Мектић. Руку на срце, није баш да није било политикантства и неутемељених оптужби да је он најодговорнији за све што се дешава, али није се ни он најспретније бранио од тих оптужби. У сваком случају, ескалација кризе се тек најављује, јер се спомиње око 70.000 миграната који су дошли до Грчке и који се спремају за даљи пут према западној Европи, а рута води и преко БиХ, па је добро што са свих надлежних адреса напокон стижу вијести да су схватили да је ситуација забрињавајућа.

О чему се конкретно ради и шта је разлог за забринутост?! Ради се о томе да је озбиљно истраживање међу мигрантима у БиХ показало да њих 87 одсто жели да настави пут и да се дочепа западне Европе, док је 13 одсто изразило спремност да остане у БиХ. Шта је 13 одсто, рећи ће неки! Није ништа на двадесетак хиљада, што је отприлике број миграната у БиХ којим се барата, јер испада да би само њих око 2.600 могло да остане у БиХ, што би тешко могло да утиче на демографску слику.

Међутим, ако се зна да у камповима у Турској борави између три и пет милиона миграната и да њихов останак у тој земљи практично зависи само од тога када ће Реџеп Тајип Ердоган одлучити да их пошаље у коначни поход на хришћанску Европу, онда је 13 одсто јако велика цифра.

Нажалост, једини европски лидер који је озбиљно схватио с ким има посла је мађарски шеф државе Виктор Орбан који је најезду миграната преко његове земље зауставио подизањем ограде на граници са Србијом, након чега је и отворена мигрантска рута преко БиХ.

Да ли због гриже савјести што су мигранте скренули према БиХ или због ината према промигрантској политици Европске уније, али мађарске власти су исказале спремност да ће финансијски помоћи БиХ уколико одлучи да подигне ограду на граници са Србијом и Црном Гором и тако се заштити од најезде миграната. Можда у овом тренутку нема спремности за политички договор који је неопходан за подизање ограде, али ако се то не уради, онда ће постати кристално јасно да неко у БиХ, а зна се и ко, не жели да се ријеши мигрантски проблем зато што долазак младих Иранаца, Пакистанаца и сличних на ове просторе не види као проблем.

Елем, забуну уноси чињеница што се ради о истима онима који инсистирају на томе да Република Српска безрезервно подржи приступање НАТО-у. Дакле, о онима који нису против исламизације, а јесу за НАТО, што признаћете - нема логике. Осим ако не читате Андрића.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана