Мигранти више нису вијест

Милијана Латиновић

Већ четврто прољеће у Унско-санском кантону (УСК), који трпи највећи удар мигрантске кризе у БиХ, није прољеће. Ни сунце тамо није што је некада било. Умјесто радости и рађања новог, бољег живота, у том крају БиХ дани су обојени стрепњом за животе мјештана и њихову имовину.

Како и не би када свако ново прољеће доноси неки нови мигрантски талас, наставак кризе и још веће проблеме.

Чини се да краја нема и да нико од надлежних који би требало да се баве овим питањима не знају или не желе да знају шта се дешава у УСК.

О нападима и рањавањима домаћег становништва и пљачкама њихове имовине већина ћути. Ућутали су се и медији.

Одавно никоме више није вијест то што је мигрант избо младића у центру Бихаћа. О томе причају и пишу ријетки. А Европа мудро ћути.

Све је добро док се дешава у туђем дворишту и док су њене границе безбједне. А ми лако ћемо. И тако већ четврту годину.

Чим је сунце грануло и миграната је све више на улицама, а сви њихови путеви воде ка једном циљу, ка Европи која не жели ни да чује за њих.  БиХ никада није била њихово одредиште, они су овдје запели силом прилика, па није ни чудно што праве проблеме. На све начине покушавају да се домогну свога циља па више не бирају ни начин ни средство.

Због свега тога испашта домаће становништво, мјештани насељени уз границу са Европском унијом. Они и њихова имовина постали су плијен и мета разјарених младића који се почесто и међусобно обрачунавају. И нико не зна докле ће све то трајати и хоће ли икада завршити.

Одавно су надлежни у БиХ, које је народ бирао да за добробит свих у овој земљи доносе одлуке, морали да засучу рукаве и заштите домаће становништво и њихову имовину. Требало је само да раде свој посао за који примају мјесечно енормно високе износе. Нажалост, већина је и до сада, а вјероватно ће и у будуће бити само нијеми посматрачи.

На конкретне потезе надлежних сачекаћемо ко зна колико још. Чекајући смо нанизали четврту годину кризе која ће, по свему судећи, као и све претходне бити неизвјесна и без икаквог рјешења.

А то је најгоре што се овој земљи, поново, може догодити. Јер овај проблем није од јуче. Ово неће бити нови проблем са којим ће надлежни морати да изучавају, анализирају као да се први пут сусрећу са њим.

Једино могуће рјешење одувијек је било депортација миграната у земље из којих долазе, али очигледно то онима који држе конце у својим рукама никада није било у интересу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана