Мигранти пред вратима
Стотине хиљада људи са Блиског истока протеклих је година напустило своје земље и све снаге усмјерили су на то да се докопају држава Европске уније.
Иако је на том путу балканска рута званично затворена, ситуација говори да је и те како отворена и да сви путеви воде преко територије БиХ. Чињеница да би у БиХ ускоро могло да уђе на десетине хиљада људи избезумила је надлежне у овој земљи, а стиче се утисак, на основу њиховог понашања, да су преспавали све протекле мјесеце, па и године на несрећу и миграната и, још више, својих суграђана.
Мигранти нису од јуче пред вратима БиХ, али је само било питање када ће ситуација почети да полако измиче контроли.
Имајући у виду то да су још прије три године усвојени одређени планови за борбу против мигрантске кризе и дефинисани потези које треба повући, неизбјежно је питање шта се чекало до сада? Како то да смо сада оволико неспремни? Како то да се сада хватамо за главу и покушавамо ствари ријешити преко ноћи?
БиХ је имала сасвим довољно времена да припреми терен за навалу миграната, али и усагласи одређена питања за која мора да се чује став и мишљење Српске и ФБиХ. То није урађено и зато имамо ово што сада имамо - на стотине па и хиљаде миграната у парковима, на аутобуским станицама и, готово, на сваком кораку.
Овакав епилог може да има веома озбиљне посљедице, јер се увијек мора имати на уму да у избјегличким колонама и међу онима који, на овај или онај начин, прелазе границу може да буде и оних који имају друге, далеко опасније намјере.
Иако већина процјена показује да је БиХ само “транзит” и да многи мигранти, упркос муци у коју су запали, не желе да се задржавају на овом простору, дио би могао и да остане у БиХ, због чега се поставља реално питање - куда са њима.
Јасно је само да не могу остати на улици и клупама. Јасно је и да ће данас, сутра, у зависности од чекања, остати без новца и хране и тада би могли настати проблеми далеко већи од оних који су тренутно, због “зимског сна”, на леђима оних који воде БиХ.
Имали су сасвим довољно времена да ставе тачку на многа отворена, унутрашња питања, али нису. Овај пут су, чини се, реаговали не као иначе у пет до 12, већ у 12 и пет.
Времена за губљење више нема, а још горе је што БиХ тешко сама може да се избори са “изненадном посјетом”. Европа не би смјела да остане нијема, ако жели добро БиХ, али и себи.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
