Миграције испразниле учионице

Стари умиру, млади одлазе, а они који остају рађају све мање дјеце. И то није никаква новина јер се годинама прича о катастрофалним демографским показатељима. Та тема већ дуго је број један у Српској.

О томе говоре демографи, наставници, професори, али и владајући и опозициони политичари. Међутим, сви само причају, али мало ко дјелује. Стиче се утисак да нико није спреман да се суочи са тако великим проблемом.

Најновији подаци Републичког завода за статистику показују да је током прошле школске године из основних школа у Српској исписано 500 ђака због пресељења у иностранство и ако се узме у обзир да одјељење броји око 25 ученика, долазимо до чињенице да је само за годину испарило 20 одјељења. Више није довољно да један од родитеља оде вани на привремени рад, сада се исељавају цијеле породице. Очигледно да све више родитеља не жели да им дјеца одрастају на овим просторима и због тога траже излазна рјешења. Воде их у Њемачку, Аустрију, Словенију, Шведску с надом да ће им живот у туђини бити испуњен срећнијим и љепшим данима.

Када се говори о разлозима одласка, акценат се у јавности углавном ставља на незапосленост и мале плате, али чини се да је проблем много слојевитији. То је јасно на основу примјера бројних службеника који напуштају државни посао и селе се у иностранство, као и доктора за које се не може рећи да су лоше плаћени узимајући у обзир наш стандард.

Тачно је да је новац мамац за многе, али не бих рекла да је пресудан...

Вјерујем да добар дио грађана одлази јер ово друштво губи компас. Разлог за исељавање врло вјероватно је и распрострањена корупција која се увукла у све поре живота, али и константно подгријавање националних питања и нерашчишћених односа из прошлости. Народу је досадило да се након сваког неуспјешног договора политичара потежу питања рата и сукоба. Неспособност за рјешавање простих проблема, чињеница да исподпросјечни долазе до високих позиција, застарјело школство које све више одудара од друштвених промјена такође су некима били окидач да спакују кофере и срећу потраже у бијелом свијету. 

Све побројано често је и разлог младима да не склапају бракове и не формирају породицу. Логично је да у неповољним економским и политичким условима не желе да стварају потомке.

Слика нестајања једног народа најбоље се види у празним учионицама, а на многим нашим школама катанци су већ одавно стављени. За бијелу кугу годинама немамо рјешење, али на миграције које пустоше учионице морамо реаговати. Вријеме је да опозиција престане само критиковати друштвене проблеме и износити сумњиве аргументе. Треба некад да пронађу и понеко рјешење. Задатак владајућих је да што прије крену са реализацијом мјера из популационе политике. У супротном ће и једни и други остати без најдрагоцјенијег - бирачког тијела илити оваца за шишање.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.