Мехољићев патриотизам
Тврдња Хакије Мехољића да је "Сребреница продата да би Сарајево било кантон" и да је Aлија Изетбеговић 1993. године тражио да се убије 5.000 сребреничких Бошњака само је још један доказ да и због жртава и због будућности о Сребреници треба отворити све истине.
Aко се има у виду оно о чему Мехољић данас, као ратни командант полиције и члан ратног Предсједништва у Сребреници, али и као човјек којем су у Сребреници убијени најближи чланови породице, јавно и гласно говори, онда је јасно да прича о Сребреници није готова и да историја није написана на лицу мјеста. Историја је наука која догађаје посматра на основу чињеница и факата са одређене временске дистанце, која би требало, наравно, да гарантује неутралност.
Јасно је, и нико нормалан нема намјеру да спори да су у подручју Сребренице почињени злочини над Бошњацима. Јасно је и нико нормалан нема намјеру да спори да они који су те злочине починили морају да одговарају. Aли није се знало или нико није желио да говори о режирању трагедије народа и контролисаном рату у БиХ.
Мехољић каже да је Изетбеговић о режији ове трагедије знао двије године прије него што се она догодила. Говори о томе да је Сарајево размијењено за Сребреницу, тачније Вогошћа. Збуњујуће је једино то што о томе ћуте представници српске власти из тог периода. Иако би и они барем нешто о томе морали да знају.
Морали би знати коме, како и зашто су уступили српске дијелове града који су крварили цијели рат - Вогошћу, Илиџу, Грбавицу... И наравно, онда би морали знати, како нам се на самом крају рата догодила Сребреница. И зашто о њој српски народ у РС није знао ништа све док није почело ископавање гробница.
Истина о Сребреници се искривљује годинама. На тој истини профитирају мешетари разних нација, из разних удружења. У домаћим и свјетским медијима о том случају, злочину и казни, говоре изабрани да кажу само једну страну приче. Управо због тога многи кривци за Сребреницу избјегли су правду. Многи су се на Сребреници обогатили, а и данас се богате злоупотребљавајући невине жртве.
Хакија Мехољић је патриота, истински, који тражи да се каже истина, отворе све карте, жртвама ода заслужена пошта, а злочинцима казна. И да се стави једном заувијек тачка на ово поглавље. Тачка на манипулације и злоупотребе.
Мехољић, као жртва трагичних јулских догађаја, не признаје оно што раде разна бошњачка удружења. С правом је огорчен што је у Меморијалном центру у Поточарима укопано 75 војника Бошњака који нису убијени у јулу 1995. године. Мирсад Токача додаје да је на списку Меморијалног центра око 500 живих људи.
Па ко то онда прави "циркус" од Сребренице? Од жртава злочина? Истина ће кад-тад бити утврђена. То очекује бошњачки, али и српски народ. Истина о Сребреници треба свима нама због будућности, која нема перспективу ако је градимо на прошлости која почива на тајнама, лажима и манипулацијама.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
