Међа
"Свечано се заклињем да ћу бранити суверенитет, територијални интегритет, уставни поредак и политичку независност... Републике Српске". Није тако давно био април 2005. године када су припадници посљедње класе Војске Републике Српске приликом полагања војничке заклетве у касарни Мањача на крају заклетве умјесто прописаног "Босне и Херцеговине" громогласно узвикнули "Републике Српске" и наишли на одушевљење родбине и пријатеља који су по старом обичају дошли регруту у свечану посјету.
Нису ти голобради младићи тада мислили ништа лоше Босни и Херцеговини, само су боље мислили Републици Српској. Снимак њиховог полагања заклетве забиљежио је милионе прегледа на "Јутјубу" и већини Срба у Републици Српској и данас заигра срце када га погледају. Касније укидање ВРС, укидање редовног војног рока и формирање "професионалних" Оружаних снага БиХ које су "ешдауни" и "грегоријани" славодобитно називали војском и гарантом мира далеко су од тих и таквих епитета. Гарант мира је самосвијест свих људи као најбоља гаранција да на овим просторима рата више никада неће бити и ко га спомињао у кући му био, тако да је циљ те накарадне реформе у ствари било стварање илузије о државности БиХ. При томе је примарни циљ био да се укидањем њене војске увелико умањи суверенитет Републике Српске и они који су то радили у томе су успјели.
Послије, али и прије укидања војске као симбола државности, било је низ нових удара на Српску и њеног тихог развлашћивања кроз формирање заједничке обавјештајне службе, УИО, СИПА, Дирекције за координацију полицијских тијела и иних агенција, установа и институција на нивоу БиХ од којих су многе саме себи сврха. И истрпјела је Република Српска сва та бројна отимања и закидања, прегрмјела сјечу кадрова и незабиљежена кршења основних људских права од стране шефова ОХР-а, па на крају и покушај насилног отимања њеног рођендана од стране "малог ОХР-а" или прецизније Уставног суда БиХ.
При томе су они који су то све радили веома често знали да пронађу "сараднике" у Српској, па су вјероватно рачунали да ће тако бити и са одлуком којом Српској желе на силу да отму њено пољопривредно земљиште. Али нису рачунали да ће Народна скупштина РС (која је нажалост и прије два дана на тренутке личила на право ругло) јединствено стати иза закључака који у овом случају не би требало и заиста желим да вјерујем да неће остати - мртво слово на папиру.
Највише функционере Српске и њене политичке представнике у заједничким институцијама на то обавезује заклетва посљедње класе Војске Републике Српске. А они који се заклињу у БиХ заборавили су стару добру народну пословицу која каже: - Не дирај Муслиману у жену, Хрвату у вјеру, а Србину у међу!
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
