Медџида Кресо
Да је министар правде Републике Српске Горана Златковић била потпуно у праву кад је изјавила да ће Српска покренути питање смјене предсједника Суда БиХ Медџиде Кресо, доказ су и несхватљиво понашање госпође Кресо и њена упорност у покушају да не спроведе одлуку Европског суда за људска права у предмету "Мактоуф-Дамјановић".
Осим што се Суд БиХ оглушио на ту пресуду настављајући да и даље на суђењима за ратне злочине ретроактивно примјењује строжи Кривични закон БиХ умјесто КЗ СФРЈ, који је важио у вријеме почињења, Кресо је и личним "залагањем", притиском на Тужилаштво БиХ, покушала да ескивира спровођење одлуке стразбуршког суда.
Јер како, иначе, тумачити то што је Кресо десет дана послије одлуке Уставног суда БиХ да усвоји апелацију Зорана Дамјановића поднесену против пресуда Суда БиХ, којима је проглашен кривим, дошла у канцеларију главног тужиоца БиХ Горана Салиховића и покушала да тужиоцима изда наређења у вези са доношењем одлука о судбини Зорана и његовог брата Горана Дамјановића.
Чисти је безобразлук, али и демонстрација моћи, то што је Кресо тужиоцима Мунибу Халиловићу, Ибри Булићу и Весни Илић наредила да предложе притвор у предмету Дамјановића.
Мало је недостајало да такво њено схватање независности рада правосуђа резултује спровођењем те незаконите и неразумне наредбе, али то се, срећом, није десило захваљујући реаговању Илићеве, која је изнијела једноставне чињенице да разлози за притвор не постоје, јер су браћа Дамјановић у вријеме суђења били на слободи. А чињеница да Кресо, до тог дана, дуго није била у контакту са Салиховићем, нити било с ким из Тужилаштва, говори само о томе на шта је све спремна у покушају неспровођења одлуке Европског суда за људска права. Али добре познаваоце њеног лика и дјела ни то не изненађује, као ни чињеница да једино она и суд којим руководи, од свих судова, тужилаштава у БиХ и ентитетима, не подлијежу оцјенама ВСТС-а, чиме је и званично потврђено да су Кресо и Суд БиХ држава у држави.
Јер, зашто би то сада било за чуђење кад је познато да је Кресо, рецимо, још у јануару 2009. године, одмах након што је бијељинско Окружно тужилаштво покренуло истрагу против Насера Орића, осумњиченог за ратне злочине, изјавила да би "требало обуставити све истраге о ратним злочинима које су покренуте на ентитетском нивоу". Тиме је занемарила чак и чињеницу да је Тужилаштво БиХ баш тај предмет вратило ентитетском тужилаштву. Зато, пошто се Кресо још тада залагала за Орића, зашто се данас не би залагала за незаконито осуђивање припадника српског народа, па и по цијену опструкције одлуке Европског суда за људска права.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
