Маст на капаљку
Фармерска је туга преголема. Нема године, а да их нешто не снађе и преполови им уложени новац, завије у црно домаћинства која су ионако у дуговима до гуше.
Некад је то поплава, редовно их не заобилази суша, а ове године фарме је опустошила афричка куга свиња.
Лијевче поље се извукло и опасност је прошла, што се не може рећи за Семберију која дише на шкрге и даље се борећи са, до сад, непознатом опасношћу.
Због ње је убијено 40.000 животиња што је застрашујућа бројка за мало тржиште Републике Српске. Док борба против пошасти и даље траје озбиљније посљедице по свињски фонд осјетиће се тек на прољеће, неки кажу и раније - пред зиму и традиционални крмокољ.
Већ сад се тржиште преселило у Лијевче поље које је осјетило знатно мањи удар и у посљедњих двадесетак дана није имало позитивне случајеве.
Питање свих питања је хоће ли бити прасића за све заинтересоване купце јер су и фармери из овог краја, превенције ради, на почетку куге смањили фонд у фармама.
То је ових дана створило хаос јер пољопривредници из околине Градишке не могу да задовоље редовне купце јер се сваким даном појављују нови који су се раније снабдијевали на имањима око Бијељине.
Шта ће тек бити на зиму, оправдано се питају вође удружења и упозоравају да ће се прасићи тражити на капаљку, а чак и да нађете негдје комад за себе сигурно ћете га платити више од 12 КМ по килограму живе ваге, што је била овогодишња цијена.
Што је најгоре, болест се и даље шири. Заражене су дивље животиње, инсекти, мачке и пси луталице тако да је питање шта и како даље.
Сви који су тренутно у жаришту највјероватније ће морати да почну из почетка што је поразно за породице којима је то практично једини извор прихода. Док се тражи рјешење којег нема чини се да су затајили сви, од струке до инспекције.
Фармери који свакодневно пролазе кроз жаришта кажу да је на терену хаос и да не постоје утврђена правила. Свако домаћинство процјењује на своју руку шта да ради, а једина активност на имањима, која су не тако давно бујала од живота, огледа се у одвожењу заражених животиња на мјеста гдје се морају убити.
Тужно, нарочито ако се узме у обзир да је овај крај годинама био познат по узгоју свиња. Након овога, проћи ће године да се врати повјерење купаца, а за стару славу у вези са узгојем свиња Семберији ће сигурно требати деценије.+
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
